Држава зна где су били и шта су радили џихадисти, али кроз судски процес је то веома тешко доказати, изјавио је председник Одбора за контролу служби безбедности Игор Бечић.
Стручњаци за безбедност са којима је Спутњик разговарао слажу се да је пред судом тешко доказиво ко је где био и шта је радио, и овом проблему додају важну чињеницу да га је тешко зауставити, јер скоро свако може да оде у Турску, чије су границе са Сиријом и Ираком такорећи отворене.
Џевад Галијашевић подсећа да исти проблем имају Босна и Херцеговина и црногорски део Санџака, Прешевска долина и Косово и Метохија. Опште је познато да на тим просторима делују симпатизери терористичких организација, па и понеки утицајни хоџа или имам који је можда и члан неке организације. Све почиње у БиХ, рат у Авганистану у њој је створио муџахединску мрежу, а оно што је Авганистан дао Босни, она је дала Србији, Хрватској, Санџаку, целој Европи, каже Галијашевић.
„Можемо гањати појединачне случајеве екстремиста ДАЕШ-а, то се у Босни дешавало, два-три лица су осуђена, али кад гледамо евиденције ратника у Сирији, тамо можемо наћи да је само један вехабија из Хаџића, Бајро Икановић, имао јединицу од двадесетак војника и да је био део ДАЕШ-а. Али четиристо бораца из БиХ, преко 40 из Србије и њих 270 са Косова у ствари су припадници Нусра фронта. Прави проблем ту почиње“, упозорава Галијашевић.
Он објашњава да је решење проблема ствар политичке воље, које у Босни и Херцеговини апсолутно нема, јер америчка и британска обавештајна заједница инсистирају да се обавештајне службе балканских земаља, па и Србије, према њима односе као према умереној опозицији. Истовремено, Америчка влада притиска владе на Балкану, у Србији и БиХ да прихвате ту документацију о школовању, желе да рехабилитују Ал Каиду да би је користили у своје геополитичке сврхе, каже Галијашевић.
„Ако хоћете да решавате проблеме повезане са ратом у Сирији или Ираку, морате да имате размену обавештајних података са владом у Дамаску, односно у Багдаду. Морате сарађивати, не можете кроз западне НАТО изворе проверавати идентитете ни оних који долазе у избегличком таласу, нити на било који начин проверити да ли та школа у Сирији постоји, да ли се она заиста бави образовањем, да ли је регистрована по законима државе Сирије“, оцењује саговорник Спутњика.
Доцент са Факултета за међународну политику и безбедност Универзитета Унион Слободан Анђелковић указује на још једну важну чињеницу. Он каже да не треба губити време на анализу мотива због кога су „пси рата“ отишли на Блиски исток, из материјалних или идеолошких разлога. По повратку, сви су подједнако опасни, каже Анђелковић.
„Верујем да службе знају ко и где иде, али није проблем да ли он тамо одлази као обучен или необучен, главни проблем је како и какав ће се вратити. А у сваком случају вратиће се као врло искусан борац. То што је тамо научио за годину дана у рату, војска не може да га обучи за десет година. То је главни проблем, шта радити с тим људима када се врате у средине одакле су потекли, прво што су верски и идеолошки индоктринирани, а друго, што су борбено обучени“, упозорава Анђелковић.
Треба додати да Србија углавном нема уплив у догађаје на Косову, које се помиње као главна база обуке терориста, а наш саговорник из БиХ тврди да њихови инструктори имају подршку власти у Приштини и Сарајеву, али и подршку чиновника у америчким амбасадама које директно учествују у легализацији боравка ратника у Сирији.
„Готово сви осуђени повратници са ратишта у Сирији прихватили су нагодбу са тужилаштвом и тако добили затворске казне које се могу отплатити новцем. Ниједан осуђени у БиХ није отишао ни дан у затвор“, каже Галијашевић.
На основу споразума о признању кривице на условну казну од годину и по дана затвора осуђен је и најпознатији ратник из иностранства у Србији, некадашњи портпарол Противтерористичке јединице МУП-а Радомир Почуча. Међутим, за три недеље чека га наставак суђења због претњи „Женама у црном“. Ако буде проглашен кривим, Почуча ће морати да иза решетака проведе додатне четири године због одласка у Украјину.
Подсетимо, за онога ко се борио на страном ратишту запрећена казна у Србији је од шест месеци до пет година затвора. Ако учествује у групи, чека га казна од једне до осам година робије. За организаторе који врбују будуће ратнике прописана казна је од две до 10 година затвора.
