Већ недопустиво дуго Црну Гору краси имиџ дестинације која је права мала оаза за организовани криминал. Цела прича у том правцу озбиљније је почела да се развија још деведесетих година прошлог века, али је парадоксално да су се криминалне структуре настале у том периоду испреплеле са државом и умногоме остале нетакнуте, ако не и ојачале.
Наиме, добро је познато да је увођење међународног ембарга и санкција увек било најплодније тле за цветање криминала и шверца великих размера на одређеној територији, и да у том случају главну улогу у криминалним пословима обично преузима држава. Исту судбину у време конфронтације са Западом нису могле избећи ни Србија и Црна Гора, у којима је у том периоду просто експлодирао шверц међународних размера.
Нажалост, иако је од тада до данас прошло готово двадесет година, одређене криминалне структуре настале у том периоду су и даље нетакнуте, у међувремену су знатно ојачале, и данас је познато да поседују што неформално, што формално, и веома велики политички утицај. То не треба да чуди, јер организовани криминал по дефиницији значи спрегу државе и мафије. Штавише, познато је и да су мафије разних држава кроз историју увек биле под директном контролом разних обавештајних служби. Прецизније, да су биле инструментализоване од стране истих.
Дакле, како се збило да Црна Гора завреди тако негативан интернационални имиџ оазе за разне врсте шверца, прања новца и организованог криминала? И шта се то заиста десило? Одговоре и објашњења увек можемо тражити са разних страна, али ако стварно желимо да разумемо одређени феномен по правилу никада не треба превише компликовати. Напросто, све упућује да су се бенефити од шверца црногорским властима осладили до те мере да просто нису могле тек тако да батале ту праксу ни након укидања међународних санкција. О томе говори и чињеница да је нпр. шверц цигарета са Италијом смањен (никад потпуно обустављен), тек након што је од америчке стране дошло упозорење да се са тим мора престати.
О чему најбоље сведочи и чињеница да је шеф ДПС-а Ђукановић и званично био под истрагом италијанског Тужилаштва, што потврђују и разни нпр. строго поверљиви документи немачке обавештајне службе БНД из 2005. и 2007. године, које је објавио Викиликс, у којима је Ђукановић означен као личност која је годинама била кључни фактор у међународном шверцу цигарета.
Али и све то је само делић једне стране приче о алармантном стању у Црној Гори. У међувремену, у тој малој балканској држави стасале су и нове генерације криминалаца, па је земља последњих година претворена у полигон за обрачун мафијашких кланова из разних црногорских градова, који је према медијским наводима наводно избио због нестанка вредног „товара“ из Латинске Америке. Ови обрачуни су до те мере ескалирали да су међусобне ликвидације веома честе. А пристојни црногорски грађани су практично огуглали на свакодневне бомбашке нападе и спаљивања аутомобила на паркинзима. Обрачуни се дабоме често преносе и на територију суседне Србије, а као најчешће локације користе се Београд и Нови Сад.
У целој тој причи рекло би се да се органи реда све време држе по страни чекајући да кланови сами разреше неспоразуме међу собом.
Ова трагична безбедносна ситуација у земљи чини се да је производ немогућности договора између кланова око поделе плена. Утолико би у црногорском случају најприкладније ишла народна фраза — мала бара пуна крокодила.
Оно што код грађана заиста изазива забринутост јесте процена да је у току сукоб кланова који су природно блиски структурама власти у Црној Гори. А да ствар буде и до краја политички погубна, недавно је Небојша Медојевић, председник Покрета за промене, као вођу једног од тих кланова (мојковачког) означио новог црногорског премијера Душка Марковића.
„Именовањем Душка Марковића, неформалног шефа свих режимских обавештајних служби и вође ’мојковачког клана‘, за премијера, ДПС је отворио дуго година затворену Пандорину кутију, оштрих сукоба унутар ДПС-а, између сукобљених кланова и структура који су држани под контролом, све док је било довољно плена за све хијене“, истакао је Медојевић у саопштењу.
Доласком Марковића, тврди Медојевић, „баланс моћи, контроле и утицаја се нарушава и почињу финални обрачуни унутар пирамиде моћи. Картел из „Гранда“, који води бивши високи функционер АНБ-а Зоран Лазовић, са својим побратимом Миливојем Катнићем, који је истовремено и главни специјални тужилац, неће скрштених руку посматрати како непријатељски ’мојковачки клан‘ преузима моћ над полицијом, АНБ-ом, царином, тужилаштвом, судовима и комплетном Владом, јер су свесни да ће они бити прве жртве ове нове политичке конфигурације унутар режима“, сматра он.
Како је додао „потпуну контролу над шверцом цигарета, дроге, оружја и људи, на релацији Лука бар — Рожаје — Косово, вредног милијарду евра годишње, сада би могао преузети „мојковачки клан“, што би могло забринути многе криминалне структуре у Црној Гори, које су до сада уз Ђукановићеву сагласност делиле тај колач. Мала бара, много крокодила, сада би се могло претворити у мала бара, један крокодил. И то мојковачки“, прецизира Медојевић.
По његовом мишљењу настали дисбаланс структуре моћи у режимској пирамиди довешће до немилосрдних обрачуна и ликвидација, и дестабилизоваће прилике у земљи, док је, како каже „скандал око измишљеног државног удара поптуно уништио кредибилитет безбедносног сектора, и охрабрио моћне криминалне картеле да крену у отворени окршај за заштиту својих интереса и контролу дела тржишта“.
По свему судећи, у најави је оштар сукоб између неких од најмоћнијих кланова у Црној Гори, који би могао имати веома озбиљне последице по укупно стање у земљи.
„Сукоби картела ће угрозити безбедност грађана и стабилност у земљи, и могуће су и ликвидације политичких личности, било да им не одговарају њихове политичке позиције, било да сукобљени кланови ликвидацијама политичара наносе штету противничком табору стварајући атмосферу у јавности да су други ликвидирали њихове критичаре и угледне јавне личности“, оценио је Медојевић.
