Према најавама бившег председника Скупштине Србије Предрага Марковића, председнички избори из 2012. године на којима је Томислав Николић победио Бориса Тадића, могли би бити последњи у српској историји.
Наиме, Марковић је образлажући Народну иницијативу за промену Устава Србије у Устав Краљевине Србије рекао да се нада да ће се „наћи довољно памети и разума да председничких избора 2017. године и не буде“ и тако отворио питање, старо колико и вишестраначје у Србији, који нам облик владавине више одговара — монархија или република.
Марковић, чијим потписом је пре десет година ступио на снагу актуелни устав Србије, као кључни разлог за обнову монархије у Србији навео је економски разлог, уз објашњење да „председнички избори из буџета коштају као и 32 године одржавања целог дворског комплекса, који је иначе културно добро“.
Предраг Марковић против Предрага Марковића
С друге стране, његов имењак и презимењак. Историчар Предраг Марковић каже да је република бољи облик владавине из неколико разлога, пре свега јер свака монархија кад-тад дође у кризу наслеђивања.
„Друго, свака монархија прави неформалне центре моћи. Ми и иначе имамо проблеме са неформалним центрима моћи, а замислите кад су они су недодирљиви. Имамо некакве републиканске дворове у републици, а замислите тек колико би злоупотреба било да постоји прави двор који је законски заштићен од суда“, каже историчар Предраг Марковић за Спутњик
Он додаје да је, чак и уколико „одбацимо аргумент који није важан“, а то је да су „наш престолонаследник, па и његова породица, потпуна антиреклама за монархију“ — монархија један остатак прошлости у целом свету.
„Просто, неке богате и успешне државе су монархије, зато што је то део њихове хиљадугодишње традиције. Монархија је део енглеске традиције као што је и енглеска трава, али је као и трава дубоко везана за традицију“, сматра историчар Марковић.
С њим се слаже и социолог Јово Бакић који је за Спутњик рекао да „монархија нема шта да тражи, ако се власт не правда по милости божјој“.
Прошао воз
Писац Владимир Кецмановић, који је са историчарем Предрагом Марковићем коаутор књиге „Тито, поговор“, сматра да је разговор о монархији имао смисла крајем ’80-их и почетком ’90-их година прошлог века, када је пропао једнопартијски систем у Србији.
Он додаје да монархија није укинута демократском вољом народа, него „вољом групе људи који су узурпирали власт 1943/4 године“, због чега је почетком ’90-их могло да се говори о аутоматском повратку монархије уз разуман рок за референдум на коме би се утврдило да ли су гласачи за или против.
„Данас, кад је прошао воз за ту врсту разговора, не видим да ова иницијатива, која ми делује као нека врста покрића за медијску промоцију неких људи који не знају шта би друго радили, има неког нарочитог смисла. Ако ме питате да ли сам за републику или монархију, то је као да ме питате да ли сам за левицу или десницу, питање нема више никаквог смисла. Нисам ни за једно ни за друго, али, нажалост, не постоји трећа могућност“, каже Кецмановић.
Према његовим речима, показало се, нажалост, да „у Србији боље функционише апсолутизам од демократије“.
„Међутим, монархија која би у данашње време могла да буде враћена ни у ком смислу не би могла да буде апсолутистичка него парламентарна и то би била више козметичка него суштинска монархија, тако да мислим да се том променом ништа суштински не би догодило“, закључио је Кецмановић.
Хоће ли нам монархију наметнути Запад
Чедомир Антић, који је са колегом историчарем Предрагом Марковићем коаутор књиге „Алтернативна историја Србије“, као једну од кључних предности монархије наводи да српској демократији „недостаје неутрални шеф државе“.
Он додаје да су Срби, уз Французе, једини народ у Европи који има народну династију која је, као и Бурбони, очувала ту народну црту. Према његовим речима, престолонаследник Александар је и „наша велика веза са великим силама, пре свега са ЕУ и САД, који показују велико неразумевање према Србији“.
Антић сматра да су Срби монархијски народ „само што је проблем што се делу наших монархиста много више допада монарх Броз, него монарх из Карађорђеве лозе“. Иако каже да је сад прави тренутак да се обнови монархија, Антић сматра да до тога неће доћи у догледно време.
„Ја мислим да код нас, ако икад буде обновљена монархија, биће обновљена зато што ћемо бити у некој кризи и Запад ће рећи да у Србији обновимо монархију. Други разлог ће бити што ће избити толики сукоб међу страначким олигархијама да неће моћи да се договоре ко ће бити председник републике, али требаће много времена да се то догоди. У односу према Белом двору и престолонаследнику Александру, видимо сав тај недостатак идеологије, државног програма и васпитања код људи који воде нашу државу већ 26 година“ закључио је Антић.
