Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић изјавио је да ће буџет тог министарства у 2017. години износити око 43,8 милијарди динара што је за скоро 3,3 милијарде, односно 8,1 одсто више него ове године. Пољопривредни буџет ће, како је рекао, бити развојни и инвестициони чиме се прекида тренд смањења буџетских средстава за пољоприведу, какав је био у претходне две године.
Коментаришући податке које је предочио министар пољопривреде, агроекономиста Милан Простран за Спутњик каже да је учешће аграрног буџета у укупном повећано са 3,8 одсто на 4,2 процента у буџету за 2017, оценивши то као позитиван корак. Упозорио је, међутим, да су издвајања за пољопривреду у буџету Србије још увек мања од законом прописаног минимума од пет посто.
Уз напомену да још нису познати сви детаљи аграрног буџета, Простран је одлуку о издвајању четири пута више средстава за инвестиције које би требало да достигну 2,2 милијарде, као и подстицаје од 5.000 динара по грлу за приплодне краве, оценио као добру.
„Добро је што се буџет усмерава на подршку инвестицијама, посебно за опрему у пољопривреди, механизацију, што је инвестициона активност која нам је потребна. Добро је и што су повећане субвенције у сточарству, поготово у систему крава-теле, што значи у производњу товне јунади и могућност већег извоза јунетине у суседне и европске земље“, истиче Простран.
Он је, међутим, упозорио на редуковање субвенција у примарној пољопривреди, односно у ратарској производњи. Требало је, како сматра, и даље субвенционисати макар две ствари у примарној производњи — набавку горива и минералног ђубрива одређеног квалитета.
„Све у свему, ја бих волео да се овакав тренд настави, па да до 2020. године достигнемо оно што мислим да је потребно, а то је да учешће аграрног буџета у буџету Србије буде минимум 10 одсто. То би била вредност од око милијарду евра, у односу на садашњих 400 милиона евра. Тек онда би се озбиљније могло разговарати о развојној компоненти аграрног буџета. Мислим да су најреалнија средства она која се обезбеђују из домаћих извора, из домаћег буџета. Чекајући да добијемо већи износ пара из Брисела, чекајући Годоа, ми ћемо губити време. Ми морамо више да се ослонимо на сопствене изворе“, изричит је Простран.
Напоменуо је, такође, да би било добро да се у скупштинској расправи о буџету посланици према аграрном буџету опредељују без политичких препуцавања, узимајући у обзир заиста потребе пољопривреде. Простран је подвукао да је пољопривреда реалан сектор Србије која ствара 10 одсто укупног бруто домаћег производа (БДП), а заједно са прехрамбеном индустријом 15-16 одсто БДП-а.
„Велико је учешће овог сектора у формирању буџета и сутрашњег бољег и већег раста укупног друштвеног производа, а жеље су да он идуће године буде већи од три посто“, нагласио је Простран за Спутњик.
Његово више упозорење него констатација дошло је после бројних оцена пољопривредних аналитичара који сматрају да је у тешкој ситуацији у коју је доведена пољопривреда и српско село повећање аграрног буџета постало императив.
