Реформа Устава, о којој грађани треба да се изјасне, има за циљ смањење овлашћења и величине Сената, Доњег дома Парламента Италије. С обзиром на последње промене изборног закона, реформа Устава олакшала би рад Владе, а странка која убудуће освоји 40 одсто гласова у Парламенту добија апсолутну већину.
Италијани међутим на том референдума гласају за много више од реформи. Премијер Матео Ренци најавио је да ће поднети оставку уколико Италијани већински буду против промене Устава, па ће референдум одредити и ко ће и како управљати Италијом у време када ту земљу потресају економска стагнација, чињеница да је Италија, након Грчке, најзадуженија чланица ЕУ и проблеми са мигрантима.
Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду за Спутњик каже да ће исход референдума у Италији бити изузетно важан, баш као и оно што ће након њега уследити. Он напомиње да су против промене Устава антисистемски покрет Пет звезда, комплетна десница и део левице.
„Ако грађани на референдуму послушају поруку опозиције и гласају против, ослабиће технократска Влада Матеа Ренција. Треба подсетити да он није победио на изборима и да је то већ трећа Влада од 2011. године у Италији која је на власти, а да није добила подршку на директним парламентарним изборима, па је врло важно да се то промени“, напомиње Јанковић.
Он додаје да је Ренцијева Влада састављена као технократска, еврофилска Влада.
„Последњих месеци сам Ренци је променио реторику и почео да критикује ЕУ, међутим то је знак да евроунијска реторика више не пролази и да нема позитиван пријем у народу. Дакле, сами политичари који јесу за ЕУ покушавају да се дистанцирају од ње што показује да је економска и институционална криза Уније врло дубока и да ће нешто морати да се мења. Ако се Италијани на референдуму одлуче да заокруже ’не‘, то ће означити промене у самој Италији, а последично и у ЕУ“, објашњава Јанковић.
Последња истраживања јавног мнења говоре да би Италијани могли да одбију Ренцијев предлог, а Слободан Јанковић каже да би у том случају на власт у Италији идуће године могао да дође покрет Пет звезда.
„Разлика између Демократске партије на власти и партије Пет звезда је на нивоу од два одсто, па би она, по постојећем изборном систему, који даје премију партији која освоји највише гласова, могла да формира следећу Владу. Наравно, сам покрет Пет звезда је прилично шаренолик, нема јединствену идеологију и сва је прилика да ће се он, уколико дође на власт, временом распасти на најмање две струје“, каже Јанковић.
Он, међутим, подсећа да се, осим Лиге севера, готово нити једна странка у Италији не залаже за референдум о издвајању те земље из Европске уније.
„Оно што десница и сам покрет Пет звезда нуде својим бирачима је промена саме Европске уније, која би била далеко од федерализовања, односно онога што жели Немачка, већ би се ишло више ка томе да се саме чланице више питају, да се мање одлука доноси на централном нивоу, већ да се део надлежности врати у земље-чланице. Такође, у оквиру покрета Пет звезда се помиње неколико идеја када је реч о евру — једна је да се укине евро, а друга да се направи систем са ’два евра‘, односно две валуте у ЕУ, у сваком случају било које решење које они предлажу подразумева значајно прекомпоновање Европске уније“, закључује Јанковић за Спутњик.
Подсетимо да је од Другог светског рата Италија имала 63 владе, због чега је теже проналазила адекватне одговоре на економске и политичке изазове. Премијер Ренци тврди да би промена Устава довела до директнијег законодавства које би могло да покрене реформу државне управе и правног система, што би смањило нестабилност политичког система.
