У разговору за Спутњик овај уметник који се бавио и осликавањем Храма Христа Спаситеља у Москви, као и уређењем више храмова по Србији, каже да је специфичност овог величанственог пројекта у Храму Светог Саве у томе што је реч о мозаицима, када се од комадића обојеног и златног стакла величине центиметар, центиметар и по склапа површина, а да ће, када све буде завршено, купола пречника 30 метара бити највећа композиција Вазнесења Христа на свету.
Према Мухиновим речима, уметнички тим броји од 50 до 100 људи, што ће варирати зависно од степена хитности, а ако треба биће их ангажовано и више. Радови ће бити завршени, што се тиче куполе, у децембру 2017. године, а ако се прибаве финансијска средства, до 2019. може бити завршен и олтарски део.
„Најважније је да смо се сада уиграли и успоставили процес производње. Имамо радионицу, не зависимо од околности. Та радионица је специјална просторија где се спрема, сече, а постоји и просторија за складиштење, што је веома важно јер се ради о скупим материјалима. Постоји сва потребна инфраструктура захваљујући којој ми сада можемо да радимо без паузе, пошто смо веома много времена потрошили на припрему тог радног простора, јер све треба да буде организовано. Друкчије се посао оваквог обима не може урадити, а рокови су благо речено строги. Али ми ћемо тај посао завршити“, одлучан је Мухин.
Процес се одвија тако што се у Москви секу и склапају велики делови мозаика који се онда транспортују у Београд. „Укупно ћемо допремити 45 до 50 тона таквих већ готових комада мозаика, нумерисаних и обележених, а затим ћемо их постављати у простор куполе“, наводи уметник. Рад је, додаје, врло минуциозан — ради се са специјалним златом, а није једноставно направити ни обојено стакло. Напомиње да су важни и људи, транспорт и монтирање који се морају обавити тако да ништа не пукне и ништа не буде оштећено.
„Имам одличан тим инжењера, како са руске тако и са српске стране. А све што ради српска страна засад је на највишем нивоу, тј. припрема зидова, скела, одговарајуће службе раде напросто идеално“, напомиње Мухин.
Уз подсећање да председник Србије предводи Главни одбор друштва за подизање Храма, руски академик истиче да је на српској страни читав низ послова и обавеза, а да жели да српске уметнике укључи и у монтирање мозаика.
„Желимо да и они имају искуство у радовима на тако огромној површини. Рећи ћу вам да ће купола пречника 30 метара бити највећа композиција Вазнесења Христа на свету. Таквих купола у свету нема. То је јединствена композиција, ако нађете већу — јавите ми“, каже.
На питање колико ће трајати све што су руски уметници преузели да раде, Мухин наглашава да све зависи од финансирања.
„Уметници могу да раде даноноћно, број људи у тиму могу да повећам онолико колико буде потребно. Али знам да се 2019. обележава 800 година аутокефалности СПЦ оличене у првом архиепископу Светом Сави. У мом пројекту разрађен је и олтарски простор. Надамо се такође да ће Господ одговорити на наше жеље и да ће неко исфинансирати наставак радова. Могу да кажем следеће, ако се то данас реши, 2019. ће моћи да се изврши освећење и олтарског простора“, наводи руски академик.
Објашњава и шта за њега у духовном смислу значи то што ради на овом уметничком пројекту у Србији: „ Ја носим крст на грудима, ја сам православан човек. Али о томе не мора ни да се говори јер ме иначе Господ вероватно не би усмерио на ово дело. Ми имамо заједничко дело, заједничку молитву. Молитва и јесте заједничко делање. И ми се, као и Срби, молимо да све остваримо. Ми сада имамо само један заједнички задатак — да то најзад урадимо. Свети Сава је на небу рекао — нек ураде. Ви сте чекали 120 година и ево, 30. августа смо потписали тај споразум. Тај 30. август 2016. сматрам да треба да буде обележен црвеним у српском календару као празник, када нам је Господ дозволио да приступимо том задатку, невероватном по сложености и одговорности. И наравно, рачунамо да ће у том храму боравити Свети дух. Зато што ће тај Свети дух који ће бити присутан у том храму хранити људе, давати им наду, давати им шансу да верују да је живот предиван и да имају наду. Јер људи иду у храм због наде, вере и љубави“.
„Разумем“, додаје уметник, „какав је значај овог посла и каква је одговорност на мени, јер иако је лепота на првом месту, без духовности се не може и ако нема нечег одозго колико год се трудио ништа нећеш постићи“. „Веома се надам да су нам тамо горе дозволили да се овим бавимо“, примећује Мухин.
Присећа се да је први пут дошао у Србију 1994. када је у посети нашој земљи боравио благопочивши патријарх московски и целе Русије Алексиј II и истиче да није ни могао да замисли да ће у Србији радити више од 15 година; од 2001. до данас у Србији је осликао два храма, две капеле, иконостас у манастиру Липовина.
„Много сам урадио за Србију, а она је мене прихватила и омогућила ми да се бавим својим стваралачким размишљањима и ја сам срећан што сам овде радио и радим“, рекао је Мухин за Спутњик.
