Укупни расходи ће бити већи за 69,1 милијарду динара од прихода, што је најнижи буџетски дефицит у шест деценија, пошто представља 1,7 одсто бруто домаћег производа (БДП).
Буџет за идућу годину планиран је на основу прогнозе да ће реални раст БДП-а и 2017. износити три одсто, а инфлација 2,4 процента.
Пројектовани укупни приходи већи су за 18,9 милијарди динара, или за 1,8 одсто од овогодишњих, при чему су порески приходи повећани за 36,5 милијарди (за 4,1 проценат), док су непорески нижи за 17 милијарди динара, или за 12,2 одсто.
Планирани порески приходи износе 916,8 милијарди динара, и чине 83,9 одсто укупних прихода, а непорески су пројектовани на 162,2 милијарде динара, што је 14,9 процената укупних прихода. Остатак чине донације у износу од 13,5 милијарди динара, што чини 1,2 одсто укупних прихода.
Предлогом буџета предвиђено је да прилив од пореза на доходак износи 56 милијарди динара, што је за 14,3 одсто више у односу на процењени износ у 2016. години.
Укупно учешће пореза на доходак у 2017. години износи 5,1 проценат и благо расте у односу на претходни период.
Раст у овом износу, како се наводи у образложењу, планиран је у складу са изменама политике зарада у јавном сектору, предвиђеног нивоа рационализације броја запослених код корисника јавних средстава и позитивним предвиђеним кретањима запослености и просечних зарада у приватном сектору, у складу са растом привредне активности.
Највећи утицај на кретање овог пореског облика имаће усвојене измене регулативе која уређује финансирање локалне самоуправе.
Смањује се учешће локалне самоуправе у расподели прихода од пореза на зараде, при чему укупан процењени удео локалне самоуправе у расподели пореза на зараде опада са 75,2 одсто на 71 проценат (АП Војводини припада 18 одсто пореза на зараде са територије АП), наводи се у образложењу Предлога закона о буџету.
Порез на зараде пројектован је на 29,2 милијарде динара, а порез на добит у износу од 74,4 милијарде динара, што је нешто више у односу на износ предвиђен у 2016. години, и значајно више у односу на износ остварен у 2015. години.
Од наплате пореза на додату вредност (ПДВ) очекује се прилив у висини од 466 милијарди динара, што представља номинално повећање од 4,1 одсто у односу на претходну годину.
Удео ПДВ-а у структури укупних прихода у 2017. години умерено расте и износи 42,7 одсто.
Приходи од акциза пројектовани су на 271,4 милијарде динара, при чему се на акцизе на нафтне деривате односи 144 милијарде динара, акцизе на дуванске производе 97 милијарди и на остале акцизе (укључујући и акцизу на електричну енергију) 30,4 милијарде динара.
Учешће акциза у укупним приходима износи 24,8 процената и благо је повећано услед планираних измена акцизне политике у 2017.
У оквиру акцизне политике код 15 дуванских производа, у наредном средњорочном периоду очекује се даље постепено усклађивање са директивама ЕУ, што подразумева поступно повећавање акцизног оптерећења, пише у предлогу закона о државној каси.
Од царина се очекују приходи на нивоу 38,6 милијарди и чине 3,5 одсто укупних прихода.
На страни буџетских расхода највеће ставке су издаци за запослене, за пензије и за камате.
Укупни расходи државе за идућу годину, сходно предлогу буџета, повећани за 3,8 одсто у односу на 2016. годину.
За плате запослених у јавном сектору предвиђен је износ од 253,7 милијарди динара, што је за 0,8 одсто више него ове године.
Планирано је увећање плата запосленима у Министарству унутрашњих послова, БИА, Министарству одбране, установама социјалне и здравствене заштите, Управи за извршење кривичних санкција, установама културе, као и запосленима у правосуђу (осим судија и тужилаца) за 5,0 одсто.
На веће зараде могу да рачунају и запослени у установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6,0 процената, запослени у установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3,0 посто, а превдијено је повећање плата у научно-истраживачкој делатности — истраживачима и помоћном особљу за 5,0 процената (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету).
Од 1. јануара и пензионери ће добити увећане пензије за 1,5 процената.
Предлогом буџета утврђене дотације организацијама обавезног социјалног осигурања износиће укупно 232,9 милијарди динара, при чему је за Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање планиран трансфер од 201,6 милијарди динара.
Расходи по основу камата пројектовани су на нивоу од 133,9 милијарди динара и мањи су за 6,0 милијарди динара него ове године.
Међу већим планираним изадацима су и трошкови за коришћење услуга и робе са износом од 105,9 милијарди динара, буџетска давања за социјалну заштиту (115,6 милијарди) и расходи за субвенције у износу од 84,4 милијарде динара.
