Скупштина Србије завршила је начелну расправу о Предлогу буџета за 2017. годину. Расправу о амандманима, којих је скоро 300, почеће сутра. Приход буџета би требало да износи од 1.092 милијарде динара, а расходи 1.161 милијарди. Буџетски дефицит ће, дакле, бити 69,1 милијарду динара, што представља 1,7 одсто БДП-а. Очекује се привредни раст изнад три одсто, а јавни дуг би требало да буде 72,8 одсто БДП-а, што је 0,7 одсто мање него сада. Инфлација је пројектована на 2,4 одсто. То ће, по оцени председника Владе Александра Вучића, омогућити стабилно и чврсто финансирање, а такав план државних прихода и расхода означити излазак Србије из кризе.
О предложеном буџету, где виде његове врлине, а где недостатке, где су опасности по стабилност финансија крхке српске привреде, да ли су пројектоване цифре реалне и достижне, да ли би на економске показатеље могли да утичу председнички избори и евентуално одржавање ванредних парламентарних о чему се све више спекулише, за „Спутњик интервју“ су говорили економски аналитичар Милан Ковачевић и професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.
Указујући да је министар финансија Душан Вујовића за ову годину „фино скројио буџет и може да се похвали да је понешто и боље остварено него што пише у њему“, саговорници Спутњика су и предлог буџета за идућу годину оценили реалним.
Ковачевић је констатовао да је буџет на добрим основама — да се смањи буџетски дефицит, успори даље задужење и све то постигне повећањем углавном пореских прихода. Али, упозорио је, стално се повећавају дажбине, што по његовом мишљењу није добро. Буџет све више постаје прераспоређивачки и све више се узима од грађана и привреде да би се давало, каже он, упозоравајући да још има превише „бацања новаца“. Он је очекивао више реформе у јавном сектору и укључивање неких непореских прихода.
Савић је мишљења да је планирани буџетски дефицит од 1,7 одсто бруто друштвеног производа (БДП) изванредан резултат у односу на 8,8 одсто колико је био пре две, две и по године. Све што је планирано је врло реално, „увезано једно са другим“. Издвајања за капиталне инвестиције су двоструко већа него у овој години. Подсетио је да је први пут ове године изостао ребаланс буџета што говори у прилог чињеници да је све било добро одмерено и да не сумња да је министар финансија то и овога пута учинио.
Он је, међутим, указао на више ризика који би могли да утичу на остварење предложеног, а највећи је код стопе привредног раста од око 3,5 одсто. На опрез упућује чињеница да је то раст на раст с обзиром на то да је овогодишњи БДП већ увећан три одсто. Он напомиње да је сјајна пољопривредна сезона погурала укупан привредни раст, што не мора да се деси идуће године. Упозорио је да је статистички гледано знатан раст извоза, па тако и БДП-а, скопчан са доласком страних инвеститора који запошљавају јефтину радну снагу, држава им даје субвенције, а већина тих производа су они који представљају најнижи технолошки ниво.
„Већина тога иде у извоз који ми статистички бележимо кроз извоз и раст БДП-а, а суштински ту нема озбиљног помака, јер када одбијете шта сте им дали, када урачунате ниске плате, ниску домаћу додату вредност… Већина дошла из света, већина отишла у свет, а ми статистички бележимо високу стопу раста БДП-а“, каже Савић.
Напомињући да је реч о резервама и стрепњама које не морају да се остваре, Савић је похвалио рад пореских и других инспекција, иако и ту, каже, има замерки на селективном приступу који још постоји.
Са пореском дисциплином, додаје он, треба наставити и треба стиснути сиву економију како би послодавци пријављивали оне који раде и плаћали порезе и доприносе у пуном износу. Држава, сматра, има механизам да то уради.
И Ковачевић и Савић су оценили да су што се тиче расходне стране буџета, „црна рупа“ српских финансија предузећа у реструктурирању и нека јавна предузећа. Претходне власти су, сматра Савић, пропустиле прилику да у временима када је буџет много боље стајао, када је било пара од приватизације и лакше се задуживало, реше судбину тих предузећа. Сада их је око 10, али су то највећи „гутачи пара“ грађана Србије, какав је РТБ Бор са губитком од 1,2 милијарде евра.
Он је оценио да ће Влада Србије морати да подвуче црту када су у питању предузећа у реструктурирању. Код јавних предузећа већина има потенцијал да буду профитабилна, попут ЕПС-а, који, међутим, има дуг по основу потраживања већи од милијарду евра. Држава треба да буде већински власник, али не треба да управља њима, јер је показала да то не зна да ради, као и свака друга држава у свету. Зато су и раздвојиле функцију управљања од власништва, напоменуо је Савић.
Он је подсетио да имамо закон према коме јавни дуг земље не сме бити веће од 45 одсто БДП-а, што никада није испоштовано. Према прописима ЕУ та граница задужености је 60 одсто, а ми смо дотерали до горње границе од 80 одсто БДП-а када се земља сматра високозадуженом, подсетио је Савић, оценивши да је то највећа опасност за Србију.
„Ми смо на клацкалици јер је наша економија изузетно слаба и врло ровита и подложна свим унутрашњим и спољним утицајима. То је огромна опасност, све друго можемо решавати“, упозорио је он.
Саговорници Спутњика су се сложили да ће се паре увек наћи и за расписивање евентуалних ванредних парламентарних избора и да то није проблем. Ковачевић сматра да учестали избори остављају утисак да држава није стабилна. Нико не верује да је Италија стабилна као Британија између осталог и због тога, напоменуо је он. Савић уз то упозорава да се ту потроши много времена од избора до формирања Владе. То трајање кошта сваку земљу, то није добро, закључио је професор Економског факултета.