Како је објашњено, након ратификације, Сенат треба да на пленарном заседању двотрећинском већином одобри тај документ, након чега иде на потпис председнику државе, што предвиђа Устав САД.
Како се наводи у тексту, шеф Комитета за спољне послове Сената САД Коб Коркер рекао је да Црна Гора треба да буде спремна да прихвати све обавезе које проистичу из чланства у НАТО-у.
„С обзиром на велики број изазова са којима се суочава НАТО, важно је да свака држава преузме обавезу да издваја два одсто БДП-а за одбрану“, рекао је Коркер.
Како закључује аутор текста у „Вашингтон тајмсу“, пријем Црне Горе ће да наљути Русију, која је тражила да се та држава повуче са пута приближавања савезу са Западом.
„Црногорске власти су ове јесени оптужиле Москву да је покушавала да организује државни удар током парламентарних избора у земљи. То се можда неће свидети новом америчком председнику Доналду Трампу, који је заговарао боље односе са Москвом, упркос противљењу многих у својој партији и тврдњама да су он и његови сарадници преблиски са руским председником Владимиром Путином“, наводи амерички лист.
Наводи се и да се Трамп још није прецизно и конкретно изјаснио о могућем придруживању Црне Горе НАТО-у.
„Након дугогодишњег процеса приближавања, опција чланства Црне Горе је одобрена од министара иностраних послова чланица у мају ове године, а Бела кућа је затражила од Конгреса да ратификује споразум у јуну. Када је почео процес ратификације, одлазећи председник Барак Обама је поручио Конгресу да ће прихватање Црне Горе у НАТО показати другим земљама на Балкану да врата НАТО-а остају широм отворена за народе спремне да спроведу неопходне реформе“, подсетио је аутор чланка у „Вашингтон тајмсу“.
Како се даље наводи, та идеја неће бити добро примљена у Москви, јер званичници Кремља већ дуго страхују да НАТО угрожава Русију, посебно тако што прикључује оне државе које су некада биле део Совјетског Савеза или у сфери његовог утицаја током Хладног рата.
„Босна и Херцеговина, Македонија и Грузија су и формално у преговорима о чланству у НАТО-у, иако ниједна од тих апликација није извесна. Сама по себи, Црна Гора нуди мало тога НАТО-у. Малена земља са тек нешто више од 600.000 становника, има БДП од једва 7,5 милијарди долара и сталну војску од око 2.000 људи. Међутим, главна лука Црне Горе Бар стратешки је драгоцена као једина дубокоморска лука дуж јужне обале Европе која припада држави која није чланица НАТО-а“, закључује се у „Вашингтон тајмсу“.
Извор: ИН4С
