Украјинци, којима је стално потребна помоћ, на тај начин, у ствари, само покушавају да скрену пажњу Запада на себе, јер су тренутно све очи међународне заједнице упрте ка Блиском истоку. Са друге стране, намера иницијатора те идеје је да „потпали“ део украјинског друштва причама о митској „руској претњи“.
„То је само празна прича народног посланика Олега Љашка. Једини начин на који би Украјина могла да одговори на измишљену ’руску претњу‘ јесте да пошаље још неку групу диверзаната или терориста на Крим. О каквом нуклеарном оружју он уопште говори? То је празна прича намењена ултрадесничарском делу украјинског друштва. Јасно је да ’Нуклеарни клуб‘ није филателистички клуб и да не може једна земља тек тако да се учлани у њега или да започне производњу нуклеарног оружја и да прође без последица, а то се зна и из искуства Ирана. У случају Украјине не очекујем да ће међународна заједница реаговати, јер ту изјаву није дао председник Порошенко или неки други високи украјински званичник, него један од посланика. Сматрам да је то пре свега намењено ’унутрашњем тржишту‘, а звучи прилично неозбиљно“, каже за Спутњик политички аналитичар Александар Дудчак.
Након државног преврата 2014. године Украјина је више пута изразила намеру да поврати статус нуклеарне силе, а сада су целу причу поново „подгрејали“ украјински радикали, који су предложили да се укине закон „О приступању Украјине споразуму о неширењу нуклеарног оружја од 1. јула 1968. године“ и да се земљи врати право на тај вид оружја.
Лидер украјинских радикала Олег Љашко је рекао да Украјина има „све законске основе“ да поврати статус нуклеарне силе, јер, према његовом мишљењу, земље-потписнице не испуњавају Будимпештански меморандум.
У тренутку распада Совјетског Савеза Украјина је била трећа нуклеарна сила у свету, после САД и Русије. Међутим, земља се 1994. године одрекла нуклеарног оружја придруживши се Будимпештанском споразуму, који су потписали лидери Украјине, Русије, САД, и Велике Британије. Заузврат је Кијев је могао да рачуна на финансијску помоћ и безбедносне гаранције традиционално великих сила.
У наредне две године Украјинци су се, у складу са тим споразумом, ослободили свих залиха совјетског нуклеарног оружја, демонтирали су све бојеве главе и транспортовали их у Русију.
Први председник независне Украјине Леонид Кравчук је објаснио да се на такав корак одлучио јер Кијев није могао адекватно да управља тим арсеналом и рекао је да никада није зажалио због те одлуке.
„Са нуклеарним оружјем, без система контроле, проба, производње, били смо налик мајмуну који у рукама држи бомбу и притиска окидач“, изјавио је недавно Кравчук.
„Кијев покушава да спекулише поводом Будимпештанског меморандума, али требало би имати у виду да је тим документом предвиђено да ће Русија заштитити Украјину у случају тоталног нуклеарног рата и да Украјина предаје Русији све нуклеарне главе, али не зато што је неко приморао Кијев да то уради, већ зато што Украјина није била у стању да самостално сервисира ракете, јер је то прескупо. Осим тога, у складу са незваничним договорима, Украјина је заузврат добила огромне повластице, попут набавке руских енергената по унутрашњим руским ценама, или потпуне отворености руског тржишта за украјинске производе. Захваљујући томе, Украјина је зарадила десетине милијарди долара. И сада када посланици у Врховној ради причају о враћању статуса нуклеарне државе, то звучи смешно. Пре свега, међународна заједница никад не би пристала на то из безбедносних разлога“, каже за Спутњик Алексеј Мартинов, директор Института за модерне државе.
Када се пре две године дискутовало на ту тему неки експерти су оценили да би Украјина, ипак, могла да произведе нуклеарну бомбу и израчунали су да би јој за то било потребно 10 година. То је објашњено тиме што је та земља од СССР-а наследила значајан потенцијал, пре свега технологије и стручан кадар.
Осим тога, у Украјини постоје велика налазишта уранијума, нуклеарне електране и фабрике у којима су се у совјетско доба производиле балистичке ракете.
Међутим, Мартинов за Спутњик тврди да Украјина нема потенцијал да обнови производњу нуклеарних ракета.
„Истина је да су у совјетско време велике научне школе биле смештене у Украјини, да је та република производила ракете и играла важну улогу у совјетском одбрамбеном систему. Али то је било пре 25 година! Од тада су сви водећи научници напустили земљу, многи су се преселили у Русију, неки од њих и даље раде у руском ’Росатому‘, а држава Украјина је полако изгубила све капацитете и сада може само да носталгише за оним што је изгубљено и уништено“, закључује Мартинов.
Поједини руски војни експерти наводе да је идеја Кијева о враћању статуса нуклеарне силе Украјини само пуста жеља, јер „Украјина заправо никад није ни била нуклеарна сила“. Овде се, како истичу, ради о погрешном тумачењу прошлости и искривљавању историје. Ситуација је, кажу, јасна — нуклеарно оружје које се налазило на територији Украјине било је власништво СССР-а, а Русија је, према међународном законодавству, правна наследница те земље.
