По први пут су прибор и опрему за радио-електронску борбу примениле оружане снаге Русије 1904. године током руско- јапанског рата, када су руске бродске радио-станице биле употребљене за ометање телеграфских предајника између бродова јапанске флоте.
Касније је ова опрема коришћена у Првом светском рату, па и у Другом. У новије време, дешавања на Северном Кавказу дала су моћни импулс развијању не само радио-везе, већ и концептуално нових метода супростављања, пресретања и неутралисања сигнала сателитских система непријатељске обавештајне службе, везе, навигације, као и налажења центара одакле потичу сајбер напади.
И данас, руски специјалисти настављајући традицију совјетске школе својих претходника, са поносом могу да се похвале да су успели не само да створе поуздан и јединствен систем који могу да користе сва одељења Оружаних снага РФ, већ и да доведу до савршенства како ефикасност, тако и јединственост техничких карактеристичка.
„Сам радиоелектронски комплекс ’Борисоглебск 2‘ пролази кроз процес модернизације. Данас, по техничким карактеристикама, као и по могућностима радио-електронског пресретања сигнала непријатеља, не постоје слични системи ни у Русији ни у иностранству. Што се тиче техничких карактеристика, могу да кажем да комплекс може да детектује таласе на удаљености од чак 20 километара“, истиче Данил Гатилов, представник једне компаније у области руске радио-електронске индустрије.
Како каже, на овом напредном комплексу радио је велики број стручњака запослених у његовој компанији, додајући да се модернизација постојећих система може описати као колосалан и дуготрајан рад.
Према његовим речима, због очувања националне безбедности, нису сви производи руске војне индустрије предвиђени за извоз, али је интересовање страних купаца све веће.
„Извозни потенцијал руских радио-електронских комплекса је велики, а купци потичу из свих крајева света. Наш јединствени комплекс продајемо бројним државама од Блиског истока до Азије и Јужне Америке. Већ смо уочили и да постоје неке специфичне жеље купаца, па ћемо у будуће правити и варијације наших комплекса, специјално за извоз“, истиче Гатилов.
Он додаје да је, имајући у виду да су се последњих месеци и година интензивирали контакти између Русије и Ирана, као и односи у сфери војнотехничке сарадње, разумљиво што Исламска Република има намеру да модернизује оружје руске производње које већ поседује.
„Осим ракетних система С-а300, као и ваздухоплова војне авијације, вероватно ће иранским партнерима бити интересантни и јединствени руски радио-електронски системи. Поузданост руског оружја се иначе високо цени у Исламској републици“, закључује Гатилов.
