Драстични пад цене нафте од 2014. године био је велики изазов за цео нафтни сектор, па и за Нафтну индустрију Србије (НИС). Због дупло ниже цене нафте смањена су улагања у пројекте који су постали неисплативи, а то је довело до пада производње нафте. Руководство компаније је, међутим, одлучило да не смањује трошкове и да не отпушта запослене већ да повећа ефикасност, рекао је заменик директора НИС-а Антон Фјодоров.
На семинару „Изазови и последице кризе у нафтном сектору“, који је у Новом Саду, уз подршку НИС-а, организовао Национални нафтни комитет Србије, Фјодоров је објаснио да су у компанији одлучили да чим су цене нафте кренуле наниже, већ у августу 2014. године, системски раде на мерама повећања ефикасности. Због тога су формирали и посебну дирекцију која се тиме бави, што је у прошлој години дало ефекат од 9,5 милијарди динара.
Једна од мера је програм враћања српских стручњака из иностранства. Указао је на пример нашег стручњака који је 20 година радио у Јужној Америци, где се управо бавио повећањем ефикасности компанија. Повратак стручњака је добар не само за НИС као компанију него за целу државу јер су такви људи потребни за будућност, напоменуо је он.
Поред тога, НИС је, како је рекао, ангажовао иностране консултанте који су имали интересантне савете и указали на правце којим компанија треба да иде.
Посебно је истакао покретање програма „Ја имам идеју“, који је за две године донео 23 милиона евра, а укључио 40 одсто запослених.
Реч је о програму који омогућава свим запосленима, а њих је 10.000, да допринесу својим идејама које ће подићи ефикасност рада компаније.
„Свако има право и могућност да изнесе нову идеју која не зависи од тога колики ће њен ефекат бити. То може да буде нека ’ситница‘ попут обичне замене вентила. Добили смо за две године две хиљаде идеја. Већина је реализована. Наш снажан ресурс су запослени ’обични‘ радни људи који су се показали као иноватори, јер најбоље знају шта треба побољшати у радном процесу у који су укључени“, рекао је Фјодоров.
Он је објаснио да на сваком спрату у компанији постоји сандуче где било ко од запослених може да предложи идеју. „Свака идеја ће у одређеном року бити размотрена и за сваку идеју постоји систем мотивације и важно нам је да сви у томе учествују“. Некада идеја чија реализација мало кошта компанији, каже, донесе знатну уштеду.
Наводећи примере реализованих предлога, он је указао на оптимизацију у преради нафте типа „Киркук“ у панчевачкој рафинерији, што је имало ефекат од 1,6 милијарди динара.
Реализована је и идеја уштеде на потрошњи горива корекцијом брзине приликом коришћења аутомобила у службене сврхе, као и она да се коришћење службених возила викендом у приватне сврхе плаћа из сопственог џепа.
„Циљ за прошлу и ову годину био је даљи развој тог система повећања ефикасности, због тога смо мењали стандарде и методологију. Дефинисали смо области и потенцијале за унапређење рада и развили дирекцију која се тиме бави. Тренутно имамо 12 елемената у том систему за повећање ефикасности које ћемо разрадити у наредне три године“, објаснио је Фјодоров.
Он је оценио да је успешно примењен програма за повећање ефикасности који је урађен на време у односу на пад цене нафте.
„У НИС-у сада постоји снажан систем који омогућава већу ефикасност. Он је дао одличне резултате којима смо значајно умањили негативне ефекте ниске цене нафте. Сигуран сам да ће НИС, без обзира на пад цене нафте, на све изазове и даље бити у могућности да издржи тај негативни утицај и да ће остати моћна компанија“, закључио је Фјодоров.
Упркос јакој конкуренцији на тржишту нафтних деривата у Србији, НИС је са учешћем које у малопродаји прелази 40 одсто најјачи играч, констатује заменик директора компаније Фјодоров. Сагледавајући даљи положај НИС-а на српском тржишту, он је указао на најновију процену Светске банке. Према тим подацима, Србија, сматра он, има добру динамику. Проценат запослених је највећи од 2008. године, предвиђа се озбиљан раст БДП-а од три процента, тржиште ће према тим проценама порасти два одсто. То значи да ће расти и потрошња. Уз то, Народна банка Србије има доста добру монетарну политику, оценио је он, напомињући да не очекује битније померање курса динара.
„За нас је тај укупан тренд позитиван“, нагласио је заменик директора НИС-а.
