Лако се препознаје, сматра Павловић, да је циљ Ханове посјете био управо такав — да помогне режиму да отклони непремостиви проблем, јединствени опозициони бојкот Парламента и зато је добро што је ова Ханова мисија добила оно што је и заслужила — јединствено опозиционо одбацивање.
„Свако подржавање корумпираног и криминалног режима, који сваким својим новим потезом само продубљује кризу, заслужује оштру и јединствену осуду читаве опозиционе сцене. Без обзира откуда та помоћ долазила“, истиче саговорник Спутњика.
Павловић оцењује да Јункеров и Ханов Брисел још не прихвата нови политички оквир, који је јасно омеђен „брегзитом“ и побједом Доналда Трампа, и који досадашње функционисање ЕУ чини неодрживим.
„Бриселска бирократија одбија да чује критичку поруку италијанског референдума, одбија да чује сличне критике француских, њемачких, холандских, пољских, мађарских грађана. Критике које ће се убрзо материјализовати на изборима. Бриселска бирократија не чује чак нити свога фаворите, новог предсједника Аустрије, Ван Белена. Чија је прва изјава била на истом фону — да се оваква ЕУ мора реформирати“, примећује Павловић, који је и посланик Демократског фронта у парламенту.
Он појашњава да структурна реформа ЕУ не би првенствено значила редефинисање промашених ЕУ-политика, већ прије свега преиспитивање ЕУ организације, дакле, преиспитивање величине, улоге и моћи бриселске бирократије. Додаје да би се ту радило и о „Јункеровој и Хановој ’глави‘“, те да је зато бриселска бирократија глува и слијепа и зато се она данас искључиво бави собом, „шминкањем“ сопствених резултата и одбраном освојених позиција моћи.
„Управо зато Ханов напор да помогне свог омиљеног балканског аутократу, и да му разбије јединствену опозицију, треба препознати као покушај бриселске бирократије да оправда сопствену промашену политику у Црној Гори. Нема ту никакве бриге за истинску демократизацију наше државе“, напомиње Павловић.
Према његовом мишљењу, црногорска опозиција ово мора имати у виду и мора схватити да Запад пролази кроз транзициони период у коме ЕУ нема политичког капацитета, а бирократски Брисел одавно нема стварног интереса да се бави било каквим „наметањем демократије“.
„Важно је да баш у том, реалном свијетлу, сагледамо огромну вриједност и снагу јединственог опозиционог бојкота који смо договорили. А најважније у свему је да тај значајни опозициони капитал — који је утемељен на величанственим протестима и на пробуђеној одлучности црногорских грађана — да га не проћердамо, да га не продамо ’за стаклиће‘. Једном ријечју, важно је да нико од акционара опозиционог јединства не понови раније грешке“, поручује Коча Павловић.