У медијима се доста спекулисало о посети шефа руске дипломатије Србији. Новинар и дугогодишњи дописник из Лондона Синиша Љепојевић подсећа да, како каже, нашу земљу углавном посећују портири из Брисела, те да је најважније да је Лавров, најважнији шеф дипломатије у свету, јер га САД тренутно немају, дошао у Србију.
Медији су се бавили тезом да је и ова посета доказ ширења утицаја Русије на Балкану, али и доказ да овдашња јавност, не само у Србији већ на целом Балкану, себи придаје много већи значај од реалног, јер сматра да је наклоност светских сила Србији изузетно важна. Балкан је последњих хиљаду година граница двеју или више сила, цивилизација, култура, изгледа да је то балканска судбина, али нисам сигуран да се велике силе отимају за Балкан, каже Љепојевић.
„Када дође било ко из Русије, не само Лавров, каже се да Русија шири утицај на Балкан. Па хвала богу, зашто га не би ширила, да ли је то забрањено? Русија је једна од три велике силе у свету, али разлика приступа савремене Русије и Запада је у томе што она ништа не диктира, ничим не условљава. Русија нуди сарадњу, у томе је разлика. Русија је глобална сила, њу интересује да се не наруши глобални однос снага. Србија не може да наруши глобални однос снага. С друге стране Запад има проблем да се стално политички доказује, поготово у светлу ратова који су се овде водили“, каже Љепојевић.
Уредник спољнополитичке редакције РТС-а Бојан Бркић сматра да је реч о радној посети без мистичних дешавања и великих искорака, јер су Русији потпуно јасна дешавања у Србији и окружењу. Он сматра да је посета важна порука и да је Русији било важно да се одржи динамика дипломатског дијалога који је последњих година врло динамичан.
Говорећи о томе да ли је акценат посете Сергеја Лаврова био на привредној сарадњи због погодности споразума о слободној трговини, Бркић истиче да се ова предност недовољно користи, јер Србија руском тржишту до сада није понудила ни приближно робе, посебно пољопривредних производа у мери у којој је то могуће.
„Недавно сам прочитао податак да смо више робе продали на Косову и Метохији, него што је извезено у Русију, што говори о томе да нисмо довољно добро наступили према тој земљи, али и о томе да она још није наш домет. Питање је да ли ће икада бити, када ће наша привреда бити способна да се пласира на огромном, захтевном руском тржишту. У Русији то јако добро знају“, оцењује Бркић.
Поједини медији спекулишу да је Лавров у Србију донео три захтева иза којих стоји лично председник Русије Владимир Путин. Наводно је захтевао дистанцирање Србије од западне војне алијансе, привилегије за Руско-српски хуманитарни центар, односно да добије све привилегије које на територији наше земље има НАТО.
Први наводни Путинов захтев односио се на притисак да премијер Александар Вучић подржи Томислава Николића у кампањи за други мандат председника. Логично је да је некој земљи стало да њен председник буде с њом у пријатељским односима, али сумњам да Русија поставља такве услове, каже главна уредница српске редакција Спутњика Љубинка Милинчић.
Она сматра да је посета шефа руске дипломатије Србији део редовне размене мишљења представника Руске Федерације и Републике Србије и да у њој не треба тражити никакву мистерију.
„Сведоци смо учесталих редовних, готово месечних контаката представника две земље у последњих неколико година. У овој посети не треба да тражимо ’нешто више‘. Лавров је дошао у посету својим пријатељима. Испричали су се, упоредили ставове, планирали даљу сарадњу. Договорили су се о одласку нашег премијера у Москву 21. децембра. Први човек руске дипломатије овде је дочекан као врло важан гост, имао је много посла у једном дану, сигурно није из Београда отишао разочаран, али уморан сигурно јесте“, каже Милинчићева.
Учесници емисије су подсетили да је пријатељство Русије и Србије потврђено сваки пут када наша земља има међународни проблем, као и да је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров реаговао увек и на сваком важном месту када је угрожен национални интерес Србије.
