Анализа коју је спровела Делегација Европске уније у Србији уз подршку Координационог тела, показала је, ипак, да је у протекле две године на том пољу постигнут известан напредак, истиче се у саопштењу Координационог тела.
„Политичка подршка унапређењу родне равноправности, доношење Националне стратегије за родну равноправност, увођење родно одговорног буџетирања, усклађивање прописа са међународним документима, увођење родно осетљиве статистике и већа подршка донатора само су неки од резултата које смо у претходном периоду постигли“, изјавила је Бранка Драшковић, саветница потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за родну равноправност Зоране Михајловић.
Из делегације Европске уније у Србији кажу да је родна неравноправност присутна у свим земљама Европске уније и да је унапређење родне равноправности једна од основних вредности сваког друштва.
„Родна анализа коју смо спровели помоћи ће нам да остваримо даљи напредак у области родне равноправности. Европска унија ће наставити да подржава Србију на том путу, већ следеће године кроз пројекат вредан два милиона евра“, изјавио је Николас Бизел из Делегације Европске уније у Србији.
Координационо тело оцењује да је добро да се родна равноправност у Србији полако али сигурно све више разуме, и то је оно на чему се инсистира. Приликом креирања закона и стратешких документа мора се узети у обзир родна перспектива, како би се спречили родни стереотипи и дискриминација жена у друштву.
Један од закључака анализе је и да су жене физички, економски и социјално несигурније од мушкараца, да их има више у слабије плаћеним делатностима, да су у медијима као субјекти заступљене у мање од четвртине садржаја и најчешће сензационалистички, а мање професионално.
Резултати анализе указују и да међу доносиоцима одлука у Србији готово да нема жена, да су концентрисане у слабије плаћеним делатностима и да је код њих, у односу на мушкарце, присутнија физичка и економска несигурност.
„Жена је мање и на руководећим позицијама и међу доносиоцима одлука — у 66 одсто законе доносе мушкарци, у извршној власти је 75 до 100 одсто мушкараца, доносиоци одлука су у 80 до 100 одсто мушкарци“, навела је Мирјана Докмановић, ауторка истраживања.
Извор: Танјуг