Невидљиво море таласа, које нас запљускује сваке секунде, има своје мирне струје — таласе високе фреквенције и мале снаге, затим „пастелне струје“ — видљив део електромагнетног спектра, али и опасне орканске струје — зрачење врло мале фреквенције разорне снаге. Сваког тренутка сви ови таласи се ломе и сударају око човека и у њему. Теслино схватање медицине темељило се на регенеративној терапији.
„Тесла апсолутно никада није ишао код лекара. Лечио се једним високофреквентим трансформатором који је правио такве струје које могу да прођу кроз ткива“, објашњава Абрамовић.
Он прецизира да струја иначе иде само по површини.
„У Теслином патенту, модулисано поље имало је особине које је деактивирало вирусе. Вируси су заправо мали кристали који немају моћ саморепродукције него морају да уђу у резонанцу са ћелијом, па да инџектују свој садржај у њу. Затим преко ДНК шаљу информацију да се репродукују. А све то је директно условљено електромагнетским пољима“, каже Абрамовић.
Тесла је први уочио (1890. године) да је електромагнетна равнотежа у ћелијама основни предуслов за здрав, нормалан живот. Ову Теслину поставку потврдио је наредног века немачки инжењер и физичар Роберт Ендрос, који је серијом експеримената утврдио да унутрашњи електрицитет омогућава ћелији да ради према сопственом ритму.
Кад до ње стижу таласи интензитета који је јачи или слабији од њеног, они ремете тај природан ритам, односно равнотежу (по принципу резонанце) и она убрзава, или успорава свој рад, почиње да греши у раду, одумире, или се неконтролисано дели изазивајући рак. Струја и електрицитет, колико могу користити човеку толико му могу и одмоћи. Тесла је, у медицинске сврхе, током 1891/1892. године пројектовао више електротехничких уређаја високе фреквенције.
Абрамовић истиче да оно што ми зовемо вирусном инкубацијом, да је то моменат када вируси, ситни кристали у неактивном стању, лагано улазе у резонанту са нашим централним нервним системом.
„Ако се трећим пољем то асинхронизује, вируси не могу да делују. И Тесла је правио такве апарате још 1901. године. И такав патент постоји и за митозу бактерија, односно за деобу бактерија које имају циклусе. Ако се делује тачно, рецимо свака два сата тим апаратом, бактерије се једноставно неће репродуковати и антитела ће онај мали број бактерија врло брзо да неутралишу.
Први осцилатори су били гломазни и са погоном на парни котао, а изузетан успех постигнут је када је Тесла урадио преносни минијатурни осцилатор који је популарно назван „Мини-Тесла“, или „Џепни Тесла“.
Лечење Теслиним струјама је временом постало врло ефикасно у лечењу пре свега болести кичме, реуме, артритиса, али и за јачање организма и психичко оздрављење.
Теслина медицина данас се примењује само у основном облику, преко магнетних поља и високофреквентних струја. Магнетна поља омогућавају да се органи обнове на известан начин, пошто је електрицитет у основи свих структура. Високофреквентне струје су у стању да зауставе деобу бактерија и на тај начин стварају услове имуном систему да успешније брани организам.
Оба Теслина апарата за лечење високофреквентним струјама налазе се у Београду у Музеју Николе Тесле.
