00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Кад развијемо индустрију, нећемо морати да плаћамо инвеститоре

© Sputnik / Игор Русак / Уђи у базу фотографијаАутомобилска индустрија
Аутомобилска индустрија - Sputnik Србија
Пратите нас
Влада Србије поново је спустила границу инвеститорима за добијање државне помоћи, па је сада најнижи неопходан износ улагања у производњу с којим могу да рачунају на субвенције смањен за 50.000 евра и износи 100.000 евра. Услов је да запосле најмање десет људи.

Управо објављена Уредба Владе Србије о условима и начину привлачења директних инвестиција са нижим лимитом требало би да учини доступним подстицаје што већем броју страних и домаћих инвеститора, односно да подигне инвестиције у нашу привреду. Из тих разлога Влада је марта прошле године први пут спустила границу за улагања која завређују подстицаје са 250.000 евра на 150.000. Тада је инвеститор био у обавези да запосли најмање 20 људи.

Износ подстицаја је остао је исти, па ће за свако отворено ново радно место држава инвеститору плаћати од 3.000 до 7.000 евра, у зависности од подручја у које се улаже. Инвеститорима ће се највише „исплатити“ запошљавање у неразвијеним крајевима Србије, док ће инвестиција у Београду, на пример, инвеститору донети тек 3.000 евра по запосленом. Држава ће, поред тога, и даље обезбеђивати још десет до тридесет одсто трошкова улагања у основна средства у односу на укупно улагање. Додуше, инвеститор ће пре тога морати да обезбеди 25 одсто укупног улагања из сопствених извора, не рачунајући државну помоћ. Како је у марту прошле године објашњено, држава је снизила неопходан износ улагања како би што већем броју привредника омогућила да користе ове подстицаје.

Београђани славе светску титулу - Sputnik Србија
Српска економија — дубљи џеп, али не довољно

По речима министра привреде Горана Кнежевића, у претходној години су остварени изузетни резултати када је у питању ниво инвестиција, подржаних од стране државе. „Имали смо 21 уговор вредан 220 милиона евра, који је донео 15.000 нових радних места. Желимо још инвестиција, нова запошљавања, нове технологије и знања за нашу земљу. Да бисмо то постигли, донели смо одлуку да је потребно уредити Уредбу о привлачењу инвестиција, посебно спуштајући прагове да и они мали инвеститори могу да конкуришу за подстицајна средства“, изјавио је Кнежевић за Спутњик.

Објашњавајући новине у Уредби, он је рекао да ће шансу добити они који могу да инвестирају само 100.000 евра и запосле само десет радника. „Истовремено смо одлучили да се ниво подстицаја разликује од места улагања, па ће тако они који инвестирају у неразвијена и девастирана подручја имати далеко већу подршку од оних који се одлуче за, на пример, Београд или Нови Сад. Ослушкивали смо потребе привредника, па смо из Уредбе изузели пројекте који се тичу развоја софтверског инжењеринга, а опет дали шансу да се подстиче улагање у сектор пољопривреде и рибарства. Обезбедили смо и прецизније и јасније критеријуме, али и јачу контролу државе испуњења уговорних обавеза инвеститора“, објаснио је Кнежевић.

Дакле једна од новина у Уредби је и то што је послушан глас јавности и струке, па је са списка корисника државних субвенција скинут сектор информационих технологија коме овде не мањка инвестиција већ још стручног кадра за којим је ионако јагма.

Коментаришући најновије снижење лимита, економиста Махмут Бушатлија за Спутњик упозорава да државне субвенције углавном одлазе на улагања у мала и средња предузећа, а она, како напомиње, не могу да постоје без велике индустрије. То је највећи проблем који се код нас не схвата озбиљно. Зато смо у ситуацији да већ годинама на списку Агенције за привредне регистре имате преко 75 посто регистрованих фирми које припадају категорији микро, малих и средњих предузећа и предузетника, напомиње наш познати консултант за страна улагања.

Плаћање пореза-илустрација - Sputnik Србија
Сива економија — мере су ту, потребна доследност

Он је упозорио и на то да смањење прага носи ризик ремећења тржишта. Просто, ви не можете да субвенционишете једнога или неколико њих у оквиру једног производног сектора, а да они не буду у повољнијем положају у односу на остале. Они су бесповратно добили паре, инвестиција им је нижа, не морају да држе цене као остали. Дакле конкурентнији су захваљујући томе што се ремете тржишни односи, упозорио је Бушатлија.    

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала