Чувени Иван Мештровић је, живећи у Сплиту, граду који је током II светског рата био припојен Италији, врло добро знао за усташке злочине. Зато се једном приликом и упутио код Павелића да протестује. Павелић му, будући да је Мештровић био светски познат уметник, није могао ништа, осим да му, на протест упути опаску: „Нека се они (Срби) прогласе Хрватима, па ћу се и ја прогласити православним“.
Не зна се да ли је у том тренутку поглавнику синула идеја о оснивању Хрватске православне цркве, али она је основана недуго после сусрета са Мештровићем. Званична историја каже да је ХПЦ основана после бројних протеста немачких и италијанских окупатора, згрожених варваризмом усташа.
Настављач опскурне организације под називом „Хрватска православна црква“ је истоимена организација, која је на Бадњи дан у Загребу на Цветном тргу, уз помоћ још опскурнијег „Пројекта Велебит“, организовала перформанс на којем је изведено нешто што је названо „јавним обредом освећивања воде за Богојављење“.
Гледајући снимак „обреда“, човека не може, а да не подиђе језа, како због полуманијачког погледа и говора организатора скупа, новинара Марка Јурича, оснивача „Пројекта Велебит“, човека који је због величања усташтва добио отказ на загребачкој телевизији З-1, тако и због човека обученог у одору православног свештеника, „епископа“ Александра, који, клатећи се, погнуте главе на којој стоји превелика камилавка, слуша борбени Јуричев говор о „вери забрањеној 72 године“ и о томе како ХПЦ „постаје сила“ и како неће да се правда да је усташа…
На скупу су биле присутне још неке опскурне личности хрватског политичког живота — Иван Панџа, бивши председник Чисте хрватске странке права, и Мијо Црноја, бивши ХДЗ–ов министар бранитеља, човек који је за свога кратког министарског мандата имао само једну жељу — да попише издајнике хрватства. Да је жив, и Мештровић би се сасвим сигурно нашао на том списку.
Од оснивања ХПЦ пре 3. априла 1942, обред одржан на Бадњи дан 2016. разликује се по томе што није било усташких униформи и поздрава — реторика и намере су исте. Априла 1942. Павелићев „патријарх“ руски емигрант Гермоген продефиловао је загребачким улицама у пратњи усташких главешина, под балдахином који су носили усташки војници.
Неколико сличности упада у очи. Прва је да, као и она стара, ни нова „Хрватска православна црква“ нема паству. Иако организатори скупа говоре о „више од 16.000 православних Хрвата“, на скупу се појавило тек десетак људи.
Друго, ни онда, ни сада ХПЦ нема свештенство. Иако су на списак свештеника ХПЦ усташе ставиле све свештенике СПЦ, тек неколико и се одазвало позиву да се придруже ХПЦ. Данас, на перформансу је чинодејствовао (ако се његов наступ уопште тако може назвати) само „епископ“ Александар.
Ради се о Бугарину Александру Радоеву Иванову, који тек однедавно живи у Хрватској. Иванов је, како је у интервјуу за хрватски портал „Макарска-пост“ рекао 2014, магистар теологије, постао је ђакон Бугарске православне цркве 1983, а касније и секретар митрополије (не каже које). Из цркве је изашао крајем осамдесетих, потом је био оперски певач и председник Општинског већа у бугарском раду Плевни. У интервјуу Иванов не објашњава зашто је напустио БПЦ, нити разлоге због којих се доселио у Хрватску.
Разлике су, међутим, много важније. За разлику од своје претходнице, у чијем је оснивању учествовао и један Србин, Милош Оберкнежевић, сада су Срби у Хрватској јединствени и једногласно осуђују појаву проусташке ХПЦ.
Митрополит загребачко–љубљански Порфирије изјавио је да деловање групације која себе назива Хрватском православном црквом не види као проблем, јер за православље таква групација не постоји.
Он је додао да је таква групација постојала само у НДХ, када је служила „искључиво остваривању геноцидног програма према српском народу“.
Друго, за разлику од претходнице, ова ХПЦ нема подршку државе. Иако још нико од хрватских званичника није осудио Јуричев перформанс, ХПЦ-у не полази за руком да се упише у регистар верских заједница у Хрватској.
И хрватска држава препознала је у тој опскурној организацији оно од чега Србе подилази језа — усташко наслеђе. Иако се и Јурич и „епископ“ Александар, па чак и несрећни Мијо Црноја упињу да докажу да је ХПЦ постојала и пре НДХ, то им не полази за руком из једноставног разлога — ХПЦ је основао Анте Павелић, пре и после њега није било Хрватске православне цркве.
„Стога је њихово деловање искључиво проблем државе, њеног идентитета и начина како држава жели да је доживе њени грађани, али и какву слику о себи шаље у Европу и свет“, нагласио је митрополит.
За председника Српског народног већа Милорада Пуповца проусташки перформанс на загребачком Цветном тргу је провокација и претња.
„Ми разумемо то као застрашивање, као покушај ометања и неку врсту претње. Надамо се да ће надлежни органи у складу са позитивним прописима учинити све да верници који буду долазили на Бадњак и на Божић онде без провокација и без покушаја ширења страха прославе рођење Христово“, рекао је Пуповац дан пре одржавања перформанса.
