„У Србији је заиста добар квалитет деривата нафте на бензинским станицама. Током прошле године узето је око 3.300 узорака и у само 43 случаја један од 10 параметара је одступао од спецификације“, изјавила је шефица сектора за нафту и гас у Министарство енергетике, Снежана Ристић. Одступања су била минимална, па је, додала је она, измењена Уредба о мониторингу нафтних деривата. Министарство енергетике је тиме уважило иницијативу нафтних компанија да се уведу такозвани лимити толеранције који омогућавају та ситна одступања у односу на спецификацију.
Уложено је, напоменула је Ристићева, много средстава у модернизацију Рафинерије Панчево због чега је дошло до побољшања квалитета „белих“ деривата, па су бензини и дизели у потпуности усаглашени са стандардима и прописима ЕУ.
Контрола квалитета горива се утврђује мониторингом деривата нафте што подразумева лабораторијско испитивање узорка на све параметре које то гориво мора да садржи.
Она је посебно указала да се бензинске станице редовно контролишу и никада не знају када ће тржишна инспекција доћи у контролу, па су нетачне приче да квалитет горива у Србији заостаје за оним у Мађарској, Аустрији… И код нас је омогућено адитивирање горива, што је раније била разлика у односу на мађарско, аустријско тржиште.
„Што се тиче квалитета горива оно је апсолутно исто као и на тим тржиштима и ту нема нема никаквог одступања“, нагласила је Ристићева.
Она је указала да је број контрола код нас знатно већи него у највећем броју земаља.
„Код нас је изузетно велики број контрола зато што су се уводили маркирање и мониторинг нафтних деривата. Стандард за мониторинг је 400 узорака, а ми имамо преко 3.000. Једине две земље које имају већи број узорака од Србије су Чешка, која има 4.000, и Белгија, која има 6.000 узорака“, илустровала је она.
Ристићева је оценила да су те константне контроле довеле до квалитета и легалности токова и на бензинским пумпама и у велепродаји. Поред тога и даље се прати шта се дешава са повећаним увозом појединих уља, деривата који могу да се мешају са бензинима и дизелима и усмере за кућну испоруку уз неку додатну зараду на сивом тржишту, упозорила је она.
Напоменула је, такође, да је мало познато да у Србији постоји и више од 1.000 интерних станица које за набавку горива користе транспортна предузећа, грађевинска индустрија, пољопривредна газдинства… Министарство енергетике их сада уводи у систем, односно уводи и могућност контроле и тих интерних станица које су дужне да прибаве сагласност за складиштење, односно снабдевање за сопствене потребе.
Акценат Министарства енергетике био је, како је напоменула, на борби против сиве економије где је примена Уредбе о маркирању деривата нафте из 2013. године показала своје ефекте. Праћењем продатих количина преко уплата у буџет Србије процењује се да је у периоду од почетка маркирања, па до септембра 2016. године, плаћено око 140 милиона евра више него што је то било у време пре маркирања.
„Просто, евиденција уплаћене акцизе преко количина показује знатно повећање продатих количина евродизела и бензина. То значи да су се неки сиви токови прелили у легалне имајући у виду да није дошло до значајног повећања привредних активности или куповне моћи становништва“, рекла је Ристићева.
Она је истакла да је од јануара до септембра прошле године узето преко 5.000 узорака, што је огромна количина. Последње контроле у 2016. години које су спроведене на бензинским пумпама показале су да је у свега 0,38 случајева утврђено да нема одговарајућег маркера, што је, како је додала, безначајна цифра.
Ристићева је најавила да ће ускоро кренути и контрола течног нафтног гаса. Само се чека добијање акредитације за националну лабораторију која ће се бавити том контролом.
