Још у децембру 2016. године бивши амбасадор Велике Британије у Узбекистану Крејг Мареј, који сарађује са порталом Викиликс, изјавио је да је објављивање поште шефа изборног штаба Хилари Клинтон Џона Подесте и Националног комитета Демократске партије САД омогућено захваљујући инсајдеру.
„Ниједно цурење информације није дошло од Руса. Извор је имао законити приступ информацијама. Документи су добијени захваљујући инсајдерским цурењима, а не хакерским нападима“, рекао је Мареј листу „Дејли Мејл“.
Мареј је додао да је одлука извора да преда информације Викиликсу била изазвана „корупцијом фонда Клинтонових и искључивањем Бернија Сандерса из предизборне кампање“.
Ко је могао да буде извор ког је тако јако увредила завера руководства партије против сенатора Бернија Сандерса, који је представљао социјалдемократе и напредњаке? Како би се то разумело треба знати која документа су била објављена током предизборне кампање и како је то што се десило представљено у извештају директора националне обавештајне службе САД.
У извештају се тврди да су руске специјалне службе, под маском међународног хакера Гучифера 2.0, преко портала „DCLeaks“, објавиле документа која су утицала на исход избора. Тај портал је објавио писма главног команданта НАТО- Филипа Бридлава, личне податке више од 200 чланова Демократске партије и око 2.000 докумената невладине организације Џорџа Сороша „Фондација отворено друштво“.
Свако ко је пажљиво пратио ток председничке кампање у САД зна да горе наведена документа нису имала ништа са изборним штабом Клинтонове и да нису садржавале никакве информације које могу да утичу на резултате гласања. Садржај тих докумената, осим вести о самом хаковању, игнорисали су амерички медији. Ипак, америчке обавештајне службе су све то приписале „руским хакерима“, тј. непознатом лицу под псеудонимом Гучифер 2.0.
Чланови Демократске партије су покушали да представе Крејга Мареја у неповољном светлу, изјавивши да је он из британском МИП-а отпуштен због „неприкладног понашања“. Ипак, након проучавања архиве вести постаје јасно да је до отпуштања довела критика америчких власти и коришћења мучења у обавештајној делатности. Све оптужбе за „неприкладно понашање“ су биле одбачене, али се на посао у британски спољнополитички ресор није вратио, јер му се осладила делатност звиждача. Управо њему је непознати извор из Демократске партије предао документа за објављивање на порталу Викиликс.
Ујутру 6. јула 2016. године у Вашингтону је са два метка у леђа убијен директор за податке Националног комитета Демократске партије Сет Рич. Полиција је квалификовала његово убиство као „неуспешан покушај пљачке“, иако криминалци нису узели ни новац ни вредне ствари.
Након неколико недеља партијски документи који изазивају негодовање код присталица Сандерса и који су вероватно коштали Хилари Клинтон председничке фотеље објављени су на Викиликсу, а сам портал је објавио награду за информације које се тичу убиства Сета Рича.
„Викиликс ће исплатити награду од 20.000 долара за информацију која ће довести до хватања убице сарадника Националног комитета Демократске партије Сета Рича“, написано је на твитер налогу портала 9. августа.
Сам Џулијан Асанж је више пута изјављивао да руска страна није његов извор. У разговору са медијима о убиству Рича он је изјавио да не сматра његову погибију неуспешним покушајем пљачке. Ни Асанж, нити Крејг Мареј нити потврђују нити негирају информације да је Рич био њихов инсајдер.
