До сада наводно неутрална Албанија решила је изгледа да баци карте на сто и да се директно умеша у преговоре између Београда и Приштине, који би могли да западну у потпуни ћорсокак.
Шест година, према речима албанског министара спољних послова Дитмира Бушатија, сасвим је довољно да се дијалог ревидира, посебно због тога што Београд види дијалог као могућност за повратак на Косово.
Бушати је ово изјавио после хапшења бившег косовског премијера Рамуша Харадинаја, након што је од Европске уније затражио да изврши притисак на Србију због „минирања процеса нормализације односа Београда и Приштине“.
Прекид дијалога Београда и Приштине (због хапшења Харадинаја) затражиле су и званична Албанија и све опозиционе политичке партије на Косову, а сличан став има и косовска министарка за дијалог Едита Тахири.
Није тајна да је бриселски дијалог запао, да не кажемо у кому, али у тешку депресију, јер од потписивања Споразума о правосуђу фактички ништа више није реализовано.
Заједница Српских општина, најбитније питање за Србе на Космету, остала је „мртво слово на папиру“, до те мере да је Београд најавио да ће Срби сами формирати ЗСО до Сретења ако Приштина то не уради, као обавезу преузету парафом стављеним на Бриселски споразум. С друге стране, Приштина је најавила да ће у случају њеног успостављања на „унилатералан начин“, прогласити илегалном.
Из Европског парламента стигла је нова порука, боље речено уцена — Београд треба да усклади спољну политику са ЕУ (уведе санкције Русији), а заузврат ће Приштина да формира ЗСО.
Да ли је Бриселски дијалог мртав, и колико је Албанија умешала прсте у све то?
Др Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, каже за Спутњик да коментари Дитмира Бушатија (а раније и Едија Раме) не би завређивали пажњу да не огољују истинске заједничке тежње и намере Тиране и Приштине.
„За Албанце је бриселски дијалог само тактичко, пролазно средство за легитимизацију отимања Косова и Метохије и успостављање трајног и пуног суверенитета над отетом територијом“, истиче Митић.
Трагикомично је, додаје он, да Рама и Бушати критикују ЕУ, која је од 2007. године главни извођач радова на овом великоалбанском пројекту.
„Кључно је да један ратни злочинац који наставља да се руга својим жртвама буде коначно приведен правди која нија фарсична попут оне ’хашке‘. Ако је цена тога заустављање даљег ’дијалога‘ и примене Бриселског споразума — тим боље, јер је тај ’споразум‘ од самог старта изузетно лош за Србију и косовске Србе“, истиче наш саговорник.
Нажалост, додаје он, досадашња искуства нам говоре да ће Харадинај бити на слободи, а да ће се дијалог у Бриселу наставити са даљим губицима за Србију. Све остало би било позитивно изненађење.
Душан Пророковић из Центра за стратешке студије не види директну улогу Албаније у дијалогу у Бриселу, али истиче везу Тиране и Приштине.
„Влада Едија Раме је много инвестирала у преузимање нове улоге на Косову, између Тиране и Приштине потписан је низ споразума, од економских, до подизања војних односа на нови ниво. Албанија жели да игра врло активну улогу у стварању такозване косовске армије и њеном потоњем наоружавању“, истиче Пророковић.
Професор Слободан Самарџић, бивши Министар за Косово и Метохију, напомиње да је Албанија одувек била присутна у стратегији одузимања Косова од Србије и стварању такозване „природне Албаније“.
„Главно питање са наше тачке гледишта јесте шта ће поводом изјава из Албаније урадити такозвани посредник, дакле ЕУ. Ако буду равнодушни према оваквим наступима из Албаније, онда је порука јасна — и даље су на њиховој страни. Ако је тако, онда се поставља питање шта ће наша влада да учини. По мени, наша држава би требало да показује што мање нестрпљивости према тим преговорима јер они ионако не воде никуда. Мада, тактички гледано, ми рачунамо на те преговоре како бисмо добили што више подршке од ЕУ. Међутим, како ЕУ не реагује на овако изразито и јасно мешање Албаније у ова питања, онда значи да се она са тиме слаже. Самим тим, наша страна би ту требало да буде много мање осетљива и много више са неком поруком Бриселу да чека разрешење новонастале ситуације, то јест, да види да ли ће Брисел посредовати и отклонити утицај државе Албаније на дијалог“, истиче професор Самарџић, напомињући да албански утицај није нов у региону, те да стога то није изненађење, као и да због тога не треба реаговати, већ се стално обраћати Бриселу и „провоцирати их захтевом да они објасне о чему се ту ради“, наводи наш саговорник.
Самарџић не сматра да је најава да ће Срби сами формирати ЗСО некакав бунт Београда. Напротив, како наводи, много већи ефекат би био тај да вратимо стање на северу Косова пре 2013. и локалних избора који су одржани по косовским законима.
„ЗСО се налази у неколико првих тачака из Бриселског споразума. По Уставу Косова, који је преписани план Мартија Ахисарија, постоји таква опција. Тако да је ЗСО њихова уставна обавеза“, подсећа Самарџић.
Ни Пророковић не мисли да су кораци које Србија жели да предузме када је у питању формирање ЗСО једнострани јер би се, како наводи, на тај начин опет окретали у једном уском оквиру који је прописан Бриселским споразумом.
„Ако се предузимају једнострани кораци, онда то треба да се ради у складу са нашим Законом и Уставом и правним поретком Републике Србије. Другим речима, треба расписати локалне изборе на територији КиМ и успоставити нове органе локалне самоуправе, и на тај начин показати да се може водити и другачија политика“, закључује Пророковић.
