За десетак дана у Београду ће свечано бити отворена „Банк оф чајна“, прва кинеска банка у Србији. Очекује се да државна банка Кине, иначе пета по величини на свету, са радом у нашој земљи почне до краја јануара, а стратегија пословања обухватиће финансирање како кинеских тако и домаћих компанија, и представљаће централу за Балкан и источну и западну Европу.
У Управном одбору Кинеске банке наћи ће се бивши министар привреде Жељко Сертић и др Дејан Шошкић, професор Економског факултета у Београду и бивши гувернер НБС.
У изјави за Спутњик Шошкић каже да је отварање банке из Кине у нашој земљи добро за банкарски сектор јер ће се извршити додатна диверсификација у смислу да немамо само осниваче банака из Европе, већ и из других делова света, посебно оних који су врло пропулзивни, који расту и развијају се и брже него што је то последњих година случај са еврозоном.
„Кина је практично глобални привредни мотор у свету и долазак кинеске банке у Србију је по мом мишљењу јако добар. С друге стране, сама чињеница да банка долази на одређено тржиште може бити и добра најава наредних корака, као што је долазак великих компанија из те земље које су на неки начин ослоњене на своје банке, па верујем да то за Србију може бити корисно не само у смислу додатног развоја и диверсификације банкарског тржишта, већ је посебно значајно и као додатни подстрек за инвестиције и привредни раст у земљи“, каже Шошкић.
Бивши гувернер НБС сматра и да ће пословање Кинеске банке у Србији позитивно утицати и на потенцијални извоз домаћих предузећа на тржиште Кине.
„Оног тренутка када се појаве веће инвестиције у инфраструктуру и реални сектор, а које су финансиране са кинеске стране, ту ће свакако бити прилике и за успостављање сарадње са домаћом привредом, а онда наравно постоји могућност да се неке ствари заједнички раде, како на домаћем и регионалном тако и на кинеском тржишту. Тешко је предвидети све модалитете могуће сарадње, али сам сигуран да је ово први, врло значајан корак у добром правцу“, напомиње Шошкић.
Проф. др Хасан Ханић са Београдске банкарске академије објашњава да када кинеске банке имају своје организационе јединице ван земље и када оснивају такозване „банке-ћерке“, то чине превасходно да би финансијски подржале своје фирме које послују у датој земљи. Како каже, кинеска банка је одлучила да дође на наше тржиште имајући у виду велику заступљеност кинеских компанија у Србији и вредност послова и пројеката у наредном периоду.
„Ово је свакако добра вест из угла повећања броја банака, и то јаких банака, финансијски моћних да могу да подрже и друге пројекте. Сама Кина, као и њене банке, има велики износ слободних средстава и спремна је да их пласира уз нижу каматну стопу или стопу приноса, и то би могло да, у мери у којој сама банка буде отворена за рад са домаћим предузећима, утиче на обарање каматних стопа и да донекле повећа степен конкурентности банкарског тржишта“, оцењује Ханић за Спутњик.
Према његовим речима, банка има и својеврсну улогу истраживача тржишта у земљи у коју долази.
„Стране банке добро познају наше тржиште и компаније са већим потенцијалом за извоз, а са друге стране добро знају и купце у својој земљи и могу да их међусобно повезују, што може бити добар посао са становишта подстицања економске размене између наше земље и Кине. С друге стране, то је врло важно и за наше извознике на кинеско тржиште, како би добили адекватну финансијску подршку“, каже Ханић.
Сличног става је и проф. др Милојко Арсић са Економског факултета у Београду, који за Спутњик каже да на релативно малом банкарском тржишту Србије послује око 30 банака, а долазак још једне ће додатно појачати конкуренцију.
„За привреду и грађане Србије то је јако добро јер што је конкуренција већа — то ће услови кредитирања бити повољнији. Вероватно је пад каматних стопа који се у Србији догодио током претходних пар година једним делом последица релативно оштре конкуренције која постоји у банкарском сектору. Ја мислим да ће та банка индиректно утицати на пословање свих банака у Србији тако што ће кинеска предузећа која овде послују бити оријентисана ка њој, што ће утицати индиректно на ниже каматне стопе које друге банке одобравају у Србији“, каже Арсић.
Он не мисли да ће долазак кинеске банке у Србију пресудно утицати на могућност раста извоза српских предузећа у Кину, али напомиње да постоје други фактори који отварају могућности да Србија више извози у ту земљу, пре свега раст куповне моћи кинеских потрошача.
Професор Арсић оцењује и да је одлука менаџмента Кинеске банке да у Управни одбор укључи српске стручњаке попут Шошкића и Сертића јако добра јер њих двојица, како каже, могу да допринесу да та банка релативно лако почне пословање у Србији. Са њим се слаже и професор Ханић, који сматра да је њихов избор показатељ да кинеске банке и те како воде рачуна које људе постављају у управи.
„Бивши гувернер је човек који добро познаје банкарско-финансијски систем, а по природи посла гувернера и професора он добро познаје финансијска тржишта, привредно окружење, економску политику и њен утицај на позицију пословних банака, и његов избор је добар потез. Када је о Сертићу реч, то је човек који је био и у Привредној комори и на позицији министра привреде и који добро познаје структуру наше привреде, извозне гране и извозна предузећа. Избор оваквих људи пуно говори о будућој оријентацији Кинеске банке у Србији“, закључује Ханић за Спутњик.
