Одлазећи амерички председник Барак Обама укинуо је политику „мокрe ноге, суве ноге“, која је више од две деценије омогућавала Кубанцима који ступе на америчко тло да аутоматски стекну легалан боравак у САД.
Та политика, за коју је Обама рекао да представља политику намењену другачијој ери, годинама је била предмет спора између САД и кубанских власти, које су годинама тражиле да буде укинута, као услов за даљу нормализацију односа две земље, а представљала је и предмет расправа унутар америчког друштва. Критичари политике „мокре ноге, суве ноге“ сматрали су да се једној мањини даје повлашћени статус приликом доласка у САД.
Политика „мокре ноге, суве ноге“ настала је 1995, ревизијом америчког Закона о прилагођавању Кубе (Cuban Adjustment Act) из 1966. године, којим се регулишу односи САД и Кубе после револуције на највећем карипском острву. Према одредбама тог закона, сваком Кубанцу, пребеглом у САД, гарантован је легалан боравак на годину дана. После преговора са кубанским властима, Клинтонова администрација сагласила се са Кубом да престане да даје азил оним Кубанцима које америчка обалска стража пресретне у водама између две земље. Они („мокре ноге“) би били враћени на Кубу или послати у неку трећу земљу. Кубанцима који би успели да се домогну америчке обале („суве ноге“) америчке власти гарантовале су азил и, касније, стицање америчког држављанства.
Кубанске власти противиле су се таквој америчкој политици, сматрајући да се тиме кубански грађани подстичу на опасна путовања и да Америка својом политиком подстиче одлазак стручњака са острва. Западни медији истичу да је таква америчка политика омогућавала и вентил једнопартијској кубанској држави, омогућавајући незадовољним Кубанцима да бољи живот траже у иностранству и извор финансирања за рођаке који су остали на острву.
Односи Кубе и САД остали су један од последњих реликата Хладног рата до 2015. године, када су Барак Обама и кубански председник Раул Кастро обновили дипломатске односе, а две земље отвориле амбасаде. Барак Обама посетио је Кубу у марту прошле године.
Кубански и амерички званичници састали су се прошлог четвртка у Вашингтону како би координирали напоре у борби против трговине људима. Амерички званичник који је желео да остане анониман, рекао је за британски „Гардијан“ да последњих година Кубанци напуштају своју земљу, не из политичких, већ из економских разлога.
Миграција Кубанаца у САД више се не иде само преко Мексичког залива, већ и преко мексичко–америчке границе, али Кубанци у САД долазе и из Канаде. Америчко Одељење домовинске сигурности објавило је податке да је од октобра 2012. године у САД ушло више од 118.000 Кубанаца преко свих граница САД, а током буџетске 2016. године, која се завршила у септембру, више од 41.500 људи пристигло је са Кубе на јужне границе САД. Додатних 7.000 стигло је прошлог октобра и новембра.
Такав прилив избеглица ствара проблема суседима САД, који морају да се баве кубанским избеглицама пре него што оне дођу до америчког тла, рекао је амерички званичник новинару „Гардијана“, објашњавајући разлоге за укидање политике „мокре ноге, суве ноге“.
Обама је укинуо и Кубански медицински условни професионални програм, успостављен 2006. године за време администрације Џорџа Буша Млађег, којим се кубанским здравственим радницима на раду у иностранству олакшавају улазак у САД и добијање радне дозволе.
Закон из 1966. године претпостављао је да су избеглице са Кубе политичке, а не економске избеглице, због чега им је и олакшавао добијање држављанства. Обамина администрација, започевши нову политику према Куби, сматра да за тим више нема потребе, што показује и статистика.
Потез укидања благе политике према кубанским избеглицама можда је последњи спољнополитички потез одлазећег председника Барака Обаме. Међутим, цела његова политика према Куби може бити доведена у питање уласком Доналда Трампа у Белу кућу. Трамп је још раније Обамин споразум са кубанским властима назвао слабим.
Трампу су одрешене руке да у потпуности поништи Обамину кубанску политику јер Обама за своје потезе према Куби није имао, нити је тражио подршку Конгреса.
