Ковачевић, који је и ванредни професор Универзитета Црне Горе, такође је мишљења да је и процес унутрашњег распада НАТО-а већ увелико почео, а кад је реч о уласку Црне Горе у Алијансу каже да последња инстанца за одлучивање о том питању нису амерички сенатори него црногорски грађани, који би о томе требало да се изјасне на референдуму.
Побједа Доналда Трампа на изборима за многе је била велико изненађење. Трамп још није званично ни устоличен, а већ се суочио са снажном опозицијом од стране разних лобија и елита америчког друштва. Како вам тренутно изгледа политичка сцена у Вашингтону и да ли је, по вашем мишљењу, на помолу озбиљнији сукоб елита унутар саме Америке?
— Да, ово је најозбиљнији сукоб међу фракцијама у америчкој елити у посљедњих тридесет година. Са једне стране, имамо либералне глобалисте и неоконзервативце који су доминирали америчком политичком сценом од краја Хладног рата.
Њихова идеја водиља је да тријумфално и арогантно од САД направе глобалног полицајца. У том циљу, створили су изузетно јаку мрежу која укључује дијелове обавјештајних служби, медије, универзитете, тинктанкове итд. Трамп, са друге стране, представља оне који схватају да инсистирање на таквом пројекту директно води до трећег свјетског рата и да је боље, бар засада, смањити гас. У овом тренутку, његова геополитичка опција је мањинска, и суочава се са огромним препрекама. Тешка борба је пред њим, а та борба ће се, по свој прилици, прелити на свакодневна дешавања у америчком друштву. Стога очекујем експоненцијално увећавање демонстрација, протеста, бојкота, и разноразних инцидената. Оно што ситуацију чини још опаснијом је да су, по свој прилици, у стварање „хаоса“ укључене и обавјештајне службе, како домаће тако и иностране, тако да можемо очекивати велики број ствари које одавно нису виђене у САД.
У јавности се много спекулисало око наводне повезаности Трампове администрације са Руском Федерацијом. Како то коментаришете, и да ли очекујете неке значајније промјене у погледу будуће политике Вашингтона према Москви?
— То је био главни рефрен пропале предсједничке кампање Хилари Клинтон. Он је настављен од стране оних снага у оквиру политичке и медијске елите којима одговора геополитички статус кво тј. континуирана демонизације Русије и Владимира Путина. Због тога што је висока америчка политика базирана на огромним и тајним токовима новца који се усмјеравају у изборне кампање политичара, сумњам да иза „америчког“ анимозитета према Путину стоје моћни руски, украјински и централноевропски милијардери који би жељели да, умјесто њега, загосподаре Русијом и руским ресурсима. По мом мишљену, добар примјер оваквог коруптивног сплета интереса је амерички сенатор Џон Мекејн, који се посебно истиче у ратоборним ставовима против Русије, а прославио је свој 70. рођендан у Црној Гори на јахти Олега Дерипаске, једног од најбогатијих руских олигарха.
Мислим да особе које ће Трамп поставити на чело америчких обавјештајних служби морају под хитно да се позабаве разоткривањем токова „прљавог“ новца који из ових кругова улази у америчку политику и медије. То ће Трампу олакшати успостављање прагматичног односа са Русијом који ће омогућити да ове двије највеће нуклеарне силе сарађују у областима које се тичу глобалне политичке стабилности, као што је борба против тероризма, трговине наркотика, пролиферације нуклеарног оружја, интернет-безбједности, итд. Вјерујем да Трамп жели да са Путином успостави партнерски равноправан однос, и то је управо оно што је потребно да не дође до нових насилних сукоба у Европи, укључујући и на Балкану.
Како коментаришете недавну изјаву новоизабраног америчког предсједника Доналда Трампа да је НАТО застарела организација? Да ли је реално очекивати под вођством његове администрације драстичније промјене у односу САД према овом војном савезу?
— НАТО је хладноратовска институција и требало је да оде на сметлиште историје заједно са Хладним ратом. То би омогућило да коначно дође до суштинског помирења између Њемачке и Русије и довело до одрживе, дугорочне политичке стабилности и економског просперитета у Европи. Такав расплет ствари очигледно није одговарао утицајним америчким и британским круговима па су од НАТО-а направили једну нову, антируску окупациону армију на истоку Европе која је тај дио Европе претворила у војни логор. Све то много кошта амерички буџет, а Трамп жели да овај новац искористи за унутарамеричке потребе. Његово расуђивање је прагматично. Ако Европљани желе НАТО, онда нека и плате за њега. Он не жели да се националистички лидери одређених источноевропских држава јуначе против Русије, а да послије гину амерички војници или да потенцијално дође до нуклеарног рата.
Трамповој идеји иде наруку то што је процес унутрашњег распадање НАТО-а већ увелико почео. У послиједњих шест мјесеци, Турска, чије су војне снаге друге по величини у НАТО-у, више сарађује са руском војском него са НАТО-ом. Такође, популистичке снаге, које су у политичком успону широм Европе, јасно се залажу за расформирање НАТО-а. Француски предсједнички избори су од изузетног значаја за даљу судбину НАТО-а јер му и Француска, као за вријеме Шарла де Гола, лако може окренути леђа.
Утисак је да у америчком Сенату питање ратификације приступног НАТО протокола са Црном Гором протиче у атмосфери неуобичајене ургентности. Шта је по сриједи, по Вашем мишљењу, да ли се заиста ради о покушају увлачења Црне Горе у НАТО прије доласка нове администрације или пак мислите да се тај процес одвија невезано за ову чињеницу?
— Нажалост, Црна Гора је под режимом Мила Ђукановића постала депонија најгорих идеја, па се тако и улазак у НАТО промовише као генијално достигнуће западне цивилизације и највећи искорак људског ума у еволуцији човјечанства. Експоненти Ђукановићевог режима се никада нису ни бринули за црногорске националне интересе него само за свој џеп. Иако се грађани Црне Горе већински противе уласку у НАТО, Ђукановићева клика је годинама новцем црногорских грађана плаћала лобистичке организације у САД да придобију чланове америчког Конгреса, и сада смо само свједоци завршног чина у тој погубној драми. Међутим, посљедња инстанца у одлучивању око уласка у НАТО нису амерички сенатори него црногорски грађани и грађанке. Више од 80 одсто грађана жели референдум о овом питању. Уколико пак режим онемогући одржавање референдума, сигуран сам да ће све режимске одлуке, уколико НАТО уопште преживи наредних неколико година, бити проглашене ништавним чим на власт дођу аутентичне демократске снаге.