Обрадовић у емисији „Спутњик интервју“ наводи да је својим слоганом желео да подсети и на светлу војничку традицију Живојина Мишића и на „српску дрчност“, спремност да се супротставиш власти, побуњенички, бунтовни дух који нам мало недостаје.
„У скупштини сам показао да то могу и умем, а рекао бих да је то један од најважнијих задатака председничког кандидата — да дође до уравнотежења власти“, каже лидер Двери. Додаје да, поред председничких, не искључује ни парламентарне изборе. Двери се, истиче Обрадовић, не плаше ванредних парламентарних избора јер истраживања показују да рејтинг тог покрета расте. На подсећање да су Двери на прошлим изборима једва прошле цензус, каже да је и пет одсто гласова озбиљан проценат и да га не би потцењивао, посебно ако сте, како додаје, изложени оваквој врсти цензуре и напада од стране владајуће странке.
Опозиција је расцепкана, нема јединственог кандидата. Штавише, ви ћете бити кандидат Двери, али иако сте на претходним изборима били у коалицији са ДСС, та странка ће имати свог кандидата. Пре неколико месеци рекли сте да сте спремни да се повучете ако опозиција понуди неког бољег кандидата. Да ли сте и сада спремни?
— Сада се отворио један важнији проблем од уједињења опозиције, а то је на којој политици би се та опозиција ујединила против ове власти. Без обзира на то што постоји моја спремност да се повучем са председничке кандидатуре ако то има неки већи, општи интерес за државу Србију, зашто бисмо се одрицали кандидатуре за рачун неке политике која је иста као Вучићева. Ја не видим, рецимо, у кандидатурама Саше Јанковића или Вука Јеремића у чему се они разликују у спољној политици од Александра Вучића. Јесу ли они за наставак европских интеграција? Јесу. Шта је ту ново и различито? Они су опозициони кандидати. Ја поздрављам њихову кандидатуру из тог угла, и немам никакав проблем да изађем у ту врсту конкуренције. Али како је могуће имати заједничког кандидата око различитих политика. Мислим да сам дужан ову председничку кандидатуру оном евроскептичном делу Србије. Више од 40 одсто грађана Србије је веома критично према путу Србије у ЕУ, веома су нерасположени према уценама из Брисела, веома су на трагу оног што се дешава широм Европе, а то је талас еврореализма који јасно каже — нећемо више да трпимо диктате из Брисела.
Чију подршку очекујете?
— Ми, наравно, водимо такве разговоре са низом политичких организација. Између осталог, ти разговори су у току са ДСС, са одређеним бројем синдиката, група грађана. Политичке странке су постале монополисти политичког живота и ми подржавамо појаву различитих гласова народа који су ванстраначки.
Тај глас народа у читавој Европи постаје све значајнији, више те елите, мејнстрим, кандидати који сигурно побеђују попут Хилари Клинтон, као што видите, губе, а они аутсајдери као Доналд Трамп побеђују. И мене многи данас у Србији доживљају као аутсајдера, и често се може чути да немам неке шансе. Међутим, политика коју ја заступам у Србији је победничка политика широм Европе и света. Прилика да грађани чују за шта се ја залажем од потенцијалног политичког аутсајдера моћи ће да ме пребаци у раван неколико најозбиљнијих председничких кандидата из простог разлога што једини заступам ту политику коју грађани очекују и траже — политику промене ове власти, овакве погубне политике уласка у ЕУ по сваку цену и промене економског и социјалног модела који служи интересима Светске банке, ММФ-а, Брисела, а не служи интересима обичног човека и грађанина ове земље. Очекујем да се на наступајућим председничким изборима деси тај коперникански обрт српске политике.
Времена су тешка. Закувава се на Косову, доведен је у питање и бриселски дијалог. С друге стране, у БиХ напетост такође расте. Какав би то био коперникански обрт по ова два можда кључна питања за српско национално биће уколико бисте ви били председник?
— Нама је потребан један другачији председник — ни Томислав Николић ни Борис Тадић већ председник који пре свега доноси равнотежу власти, који ће ограничити личну власт Александра Вучића, председника који ће у парламент вратити сваки лош закон и председника који ће институцију народног референдум наметнути као једну од најважнијих демократских тековина. Дакле, не може нико да склопи Бриселски споразум или да нас насилно уводи у ЕУ или НАТО а да грађани нису питани. Што се тиче шире спољне политике, мислим да нам треба председник еврореалиста који види геополитичке промене у Европи у свету, који није еврофанатик и који неће личити на српске политичаре с краја осамдесетих који нису приметили да се распада бивша Југославија, да је комунизам пао и нестао, да је пао Берлински зид.
Треба нам председник који примећује да се ЕУ мења или распада пред нашим очима, да се ствара мултиполарни свет, да у том новом свету лако може доћи до договора САД и Русије, а Србија ту треба да нађе своје место. Ако Марин ле Пен, као један од најважнијих председничких кандидата у Француској, каже да се залаже за признање Крима, за шта се Двери годинама залажу, онда то говори да се та Европа мења. То треба да примети нови председник Србије, да буде еврореалиста, да се окрене много значајније Русији и да пронађе своје место у том потенцијалном новом америчко-руском партнерству.
Шта значи да се много значајније окрене Русији?
— То значи да се искористе сви они потенцијали сарадње са Русијом који су у претходном периоду неискоришћени зато што смо непрестано уцењивани из Брисела да не смемо да уђемо у ту врсту аранжмана са Русијом. Ту је најкарактеристичнији онај чувени пример кад је руски председник Владимир Путин био гост у Србији и рекао да има врло важну стратешку понуду за Србију, а то је да сада, када је руско тржиште значајно упражњено из разлога што су уведене контрасанкције европским произвођачима, Србија може да наступи на руском тржишту много озбиљније. Русија је спремна да инвестира у Србију, да направимо заједничка предузећа која би повећала српски извоз у Русију. Након више месеци се на то надовезао понудом да нам се отвори тржиште Евроазијске економске уније. Ми смо на столу имали ту понуду руског председника, а једноставно смо прешли преко ње јер смо истог дана добили позив из Брисела у ком нам је отприлике речено: ако то урадите, не можете даље напредовати на путу ка ЕУ.
Шта бисте урадили када су питању Косово и Република Српска? Да ли бисте прекинули бриселске преговоре и кренули у директне преговоре?
— Апсолутно, наш је вишегодишњи став да су преговори у ЕУ су искључиво на нашу штету. Наша идеја је да се прекину преговори о статусу КиМ у Бриселу, аутоматски се ти преговори враћају тамо одакле су и делегирани, а то је СБ УН, где ми имамо савезнике у Русији и Кини, и где не може да се договори ништа што је на штету српских националних и државних интереса.
Што се тиче Републике Српске, она је за нас неупитна категорија. Она је највећа победа српског народа у последњих 100 година. Преко 30.000 живота је уграђено у темеље РС оних хероја који су спречили да се по трећи пут на простору БиХ догоди геноцид над српским народом. РС је и брана против било каквог новог геноцида над српским народом.
Ви сте за даље приближавање РС и Србије?
— Не само за приближавање, ми смо за уједињење. РС треба да буде самостална, независна од вештачке и наметнуте БиХ, а у ближој или даљој перспективи, зависно од промене геополитичких околности, треба да буде део Србије. Србија и РС треба да прошире своје специјалне везе ка једној врсти уједињења у конфедералну државу. И у Црној Гори треба да се постави тема новог референдума о присаједињењу и Црне Горе таквој заједници држава. Србија, РС и Црна Гора, то је национална визија Двери. Не видим ко би требало да има ишта против потпуно природне жеље српског народа на Балкану да оствари своју заједницу држава. А како се одвијају геополитичке околности у оквиру стратешког договора САД и РФ, таква идеја постаје све реалнија, посебно кад се има у виду борба против исламског тероризма и све оно због чега САД и Русија иду ка једном таквом стратешком партнерству од тренутка победе Трампа у Америци. Сигуран сам да то ново стратешко партнерство Америке и Русије подразумева и Београд као једну од најзначајнијих балканских престоница, подразумева да српски народ коначно буде испоштован на развалинама бивше Југославије. А прави начин да се испоштује српско национално питање јесте да нам се омогући формирање заједнице наших држава.
Пошто верујем да сте реалан човек и свесни сте да ћете тешко ући у други круг председничких избора, ако бисте морали да бирате између кандидата СНС и Вука Јеремића или Саше Јанковића, кога бисте подржали?
— Мислим да нисам баш без шанси. Ако грађани буду имали прилику да чују моју политику и у чему се ја разликујем од Вука Јеремића, Саше Јанковића или Војислава Шешеља, и те како могу да изненаде и да ми дају предност у односу на њих. Јер свако ко жели озбиљну опозицију влади Александра Вучића неће гласати за Војсилава Шешеља јер зна да он није озбиљна опозиција. Свако ко не жели да наставља европске интеграције не жели да гласа за Вука Јеремића, који наставља европске интеграције, и даће глас мени као провереном и доказаном евроскептику. Свако коме Саша Јанковић није довољно патриотски кандидат из простог разлога што су му ближе неке западњачке идеје него аутентичне српске, наравно да ће пре дати подршку мени.
Када узмете све то у обзир, видите да ја нисам уопште тако наиван кандидат. Сви они који виде одређене мане ове тројице претендената на други круг схватају да постоји четврта опција и да тај политички аутсајдер Бошко Обрадовић одједном постаје веома интересантан. Ако се томе дода политика Двери, наша породична политика, наш економски патриотизам, то што заступамо обичног човека, онда мислим да моје шансе и те како расту и да сам озбиљнији кандидат од поменуте тројице. У мојој кандидатури се види нова енергија, виде се нове идеје, нешто што је данас актуелно широм Европе и света. Желео бих пре свега да истрчим поштено, мушки ту председничку трку, да Србија чује и једну другачију политику у односу на то што је до сада могла да слуша последњих 26 година, а онда да видимо ко улази у други круг. Можда ће они бити у прилици да се изјашњавају да ли ће мене подржати у другом кругу председничких избора против кандидата СНС.
