Многе српске потернице су „невидљиве“, што не значи да нису активне! Ово је одговор који је Спутњик добио из надлежних служби током провере да ли је истинита информација која се појавила у албанским медијима на Космету, по којој је од 157 припадника ОВК за којима је Србија расписала потерницу преко Интерпола због ратног злочина почињеног на Косову и Метохији остало само 21 име.
Међу онима за којима се трага су имена људи који се високо котирају у косовским безбедносним службама које претендују да постану Војска Косова.
„Србија Албанце са Косова и Метохије води као грађане Србије, а Приштина нема директан приступ Интерполу, па зато и не могу да имају приступ свим потерницама. Тачан број оних за које је расписана и још важећа српска потерница у Интерполу, а тичу се почињених злочина на Косову и Метохији, није за јавност, али број је далеко већи него што су то пренели албански медији“, додаје наш саговорник.
Божо Прелевић, адвокат и бивши кооминистар полиције у прелазној влади Србије после промена 5. октобара 2000. за Спутњик објашњава да има неколико варијанти по којима се неко лице скида са Интерполове потернице.
„Једна варијанта је застаревање, друга, када лице умре. Трећа варијанта је када неко направи детаљну анализу, па се испостави да су или сведоци умрли или да докази који су били оптужујући, просто, нису тог квалитета како се очекивало. Онда се направи ревизија, по којој се види да ли даље инсистирати на томе или не.
Ревизију потерница, по речима нашег саговорника, ради држава која је и издала потернице. У овом случају то се није десило, а наш саговорник из надлежних служби Србије, верује да се ово највероватније пласира да би смирили страсти око хапшења Рамуша Харадинаја.
Хапшење Харадинаја јесте било и тема седнице парламента у Приштини, који од тамошње Владе захтевају да од Интерпола затраже да се укину све потернице које је Србија подигла, а које су на снази у 190 земаља света. Међу именима су Азем Сило, Шукрија Буђ и Фатмир Љимај. Потерница за првом двојицом издате су 2002. и 2004, док је потерница за Љимајем објављена 2010. Овим именима треба додати и председника Косова Хашима Тачија, председника Скупштине Кадрија Весељија, Рамуша Харадинаја и његовог брата Даута Харадинаја, Агима Чекуа, као и велики број других, међу којима има и чланова Демократске партије Косова и посланика у Скупштини Косова, али и име високорангираног припадника косовске полиције Фадиља Суљевића.
Према нашим сазнањима, Приштина има проблем због српских потерница јер се на њима налазе и имена оних који сада руководе КПС-ом или КБС-ом, што је једна од највећих „кочница“ за Тачија да формира Војску Косова, с обзиром да је највећи део КБС-а који је званично формиран 2008. настао из припадника ОВК. Пре тога они су били су Косовски заштитни корпус, који је формално био у рангу цивилне заштите.
Незванично, саговорник Спутњика из Приштине рекао је да иако је НАТО дао зелено светло Тачију да формира војску, исто тако га је упозорио да се „реши бивших ОВК припадника који су део садашњих формација, а који имају сумњиву ратну прошлост“.
„Наравно, за самог Тачија, који је и сам био део ОВК, ово је веома велики проблем јер сви људи који се налазе у било каквим структурама безбедности, и то на челним местима на Косову су ту по заслузи стеченој у ОВК. Њих је на та места Тачи и поставио с обзиром да ’прање прошлости‘ није изводљиво јер је велики део међународних снага био присутан на Косову и подржавао ОВК. Ако би Тачи кренуо да се ослобађа својих дојучерашњих сабораца, они би се окренули против њега“, додаје наш саговорник.
Иначе, први командант КБС-а био је Сулејман Селими звани Султан, један од оснивача такозване ОВК и командант оперативне зоне Дреница, познат по сарадњи с екстремним исламистима. За време рата имао је штаб у у селу Луковице. Његово место је 2011. заузео Кадри Кастрати. Садашњи шеф КБС-а је Рахман Рама, који је из ОВК прешао у КЗК, а 2003. је био доведен у везу са минирањем железничког моста у селу Лозиште код Звечана, терористичким актом који је на себе преузела терористичка организација Албанска национална армија (АНА). Осим Раме тада је био под истрагом и Нуредин Љуштаку због сумње на саучесништво у овој акцији. Љуштаку је касније поднео оставку јер није био задовољан кадровском политиком КБС-а. И сами обавештајци Кфора такође су у својим извештајима потврђивали ове информације, посебно везу Раме и са терористичком Албанском националном армијом — АНА, формацијом која се појавила после рата на Косову, и то у присуству међународних снага.