Каква је заиста економска ситуација у Србији, шта је Влада Србије у претходном периоду добро урадила, а шта би јој се могло замерити? О тим питањима Јелица Путниковић разговарала је у емисији „Енергија Спутњика“ са Владимиром Вучковићем, чланом Фискалног савета Србије.
Вучковић подсећа да је Србији претио грчки сценарио, али да су потези Владе у виду смањења плата у јавном сектору и пензија, мада непопуларни, помогли да он буде избегнут.
„Сада смо заиста у бољој ситуацији јер је фискални дефицит смањен, а у 2016. години износио је око 1,5 посто БДП-а и постоје добри изгледи да буде под контролом и у наредним годинама. Међутим, оно што је јако тешко смањити је јавни дуг. Тек сада долазимо у период његове стабилизације и он би коначно требало да почне да пада. Оно што је важно је да се припремимо за неку следећу кризу. Сада нисмо на удару, али толико висок јавни дуг и потреба да се држава задужује могу опет бити лош знак уколико из света дође нека нова финансијска криза“, напомиње Вучковић.
Оно што се Влади може замерити је чињеница да се у бројним државним предузећима и даље лоше послује, па највећи део фискалног дефицита проистиче из губитака тих предузећа које држава покрива из буџета. Та предузећа, додаје Вучковић, неплаћањем обавеза попут струје и гаса, праве проблеме и ЕПС-у и „Србијагасу“.
„Заиста бисмо морали да примењујемо политику чврстог буџетског ограничења — да свако плаћа своје рачуне, а да ако треба дођемо чак и у ту ситуацију да нека предузећа остану без струје и гаса. Понекад смо лицемерни па кажемо — треба штитити предузећа, чини нам се да тим предузећима врло мало фали да послују у позитивној зони, имали смо лошу приватизацију, а нека будућа приватизација није пожељна… Међутим, проблеми државних предузећа јесу велики и не треба сакривати ситуацију и преваљивати њихове губитке на ЕПС и ’Србијагас‘“, објашњава Вучковић.
Поред предузећа, економска политика државе треба да буде посвећена и другим стварима, напомиње Вучковић.
„Ми смо дуго указивали на то да држава кроз буџет треба да дâ подстрек јавним инвестицијама, да се боље граде путеви, железничка инфраструктура, енергетика, да је то најбољи подстицај приватним предузећима. Ту је и оно што ћете чути од свих привредника — сређивање привредног амбијента. Ефикаснија и јефтинија администрација једнако је боља држава. Када бисмо све то решавали добили бисмо много већи број малих и средњих предузећа у привреди, људи би почели лакше и боље да раде и то би се у крајњој линији осетило и на макро нивоу, па бисмо имали и већу запосленост и већи раст привредне активности. То су области у којима заиста можемо да напредујемо“, каже Вучковић.
Коментаришући тврдње да се инвеститорима даје превише субвенција, Вучковић каже да би било идеално када не бисмо морали на тај начин да привлачимо инвеститоре и када би они сами долазили. Он међутим напомиње да немамо много избора и да све земље из окружења дају подстицаје инвеститорима, а неке су чак у том смислу и повољније од Србије.
