Уговор о чланству биће потписан на годину дана, а у међувремену Србија ће морати да испуни одређене захтеве.
Чланство у Евротранспланту повећава могућност да пацијент пре добије орган, а органи се распоређују у земље-чланице по приоритету и хитности.
Тим Министарства здравља Србије предвођен министром Златибором Лончарем представио је данас Борду Евротранспланта шта је до сада у Србији урађено на пољу трансплантације и који су циљеви за ову годину.
У презентацији је наведено да је трансплантација у Србији обновљена 2010. године и да је до данас урађено 720 трансплантација бубрега, 35 трансплантација јетре и 30 трансплантација срца.
Новим законским решењем о трансплантацији органа и ткива, која треба ове године да буде усвојен, предвиђена је претпостављена сагласност о донорству, али ће и даље породица да даје последњу реч и сагласност за узимање органа од клинички мртве особе.
Србија тренутно има мање од три донора на милион становника, а за пуноправно чланство у Евротранспланту потребно је десет донора на милион становника. Хрватска у овом тренутку има 40 донора на милиона становника. Донорску картицу тренутно у нашој земљи има око 150.000 људи.
План Министарства је да се у 2017. години повећа број донора и то од пет до седам на милион становника.
Организацију Евротрансплант чини осам земаља, а то су Белгија, Немачка, Хрватска, Луксембург, Холандија, Мађарска, Аустрија и Словенија, и за све земље постоји јединствена листа чекања.
У оквиру земаља које чине Евротрансплант на листи чекања је 15.000 пацијената, а прошле године урађено је 7.000 трансплантација.
Извор: Танјуг
