Док Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине и лидер Бошњака из Сарајева, најављује ревизију босанске тужбе против Србије за геноцид, дотле Милорад Додик, председник Републике Српске, и Драган Човић, лидер ХДЗ, разговарају о сарадњи, а први човек РС са премијером БиХ Денисом Звиздићем договара ауто-пут Београд—Сарајево. Док Човић поручује да је „крајње време да се у БиХ створи амбијент у ком може нормално да се функционише“, дотле Бакир неизазван поново покушава да упали ватру у БиХ.
Зашто Бакиру Изетбеговићу не одговара мирна Босна? Или, шта Бакир има од тога да диже тензије и када за то нема потребе?
Игор Гајић, политички консултант из Босне и Херцеговине, има одговор на ова питања. Он каже да Изетбеговић једноставно, мора да одржава тензије јер је то његов једини начин опстанка на власти.
„Он је човек који баштини традицију свог покојног оца о исламској републици, иако и он сам у то не верује. Изетбеговић је узео много пара од разних држава које подржавају тероризам. Узео је директно паре од неких терористичких организација, обећавајући им неку врсту азила у БиХ. И он мора да присваја БиХ као своју. Он мора да се наметне као неко ко је једини за Босну, а једини његов циљ у Босни је исламска Босна, јер има много обећања и много репова иза себе“, децидан је наш саговорник.
Да Бакир није Босна, подсетио је и председник РС Милорад Додик, уз констатацију да је идеја о ревизији босанске тужбе против Србије за геноцид — депласирана прича Изетбеговића.
Ипак, и као таква, колико вађење из нафталина те приче о тужби може додатно да заоштри унутрашње бошњачко-српске односе?
Политиколог Анђелко Козомора сигуран је да може и хоће, без обзира на помирљиве тонове који стижу из српских кругова.
„Сам покушај да се обнови тужба против Србије за геноцид је већ јасна порука да Бошњаци не желе нормализацију односа са Србима. То је без сумње Изетбеговићева намера, да односи буду стално затегнути и да се стално производе нове тензије на тој линији. Докле год је он на челу бошњачког народа, ти односи неће бити нормализовани“, уверен је наш саговорник.
Козомора, такође, верује да Бакир од одржавања тензија има „профит“, јер је свестан да може да постоји само док се позива на рат, узроке почетка рата у БиХ и све што се тада догађало, јер он је био десна рука своме оцу Алији, сведок и учесник многих ратних злочина направљених над Србима.
„Оног тренутка када се не буде причало о рату, неко ће из ’фиока истине‘ извадити оно што се догађало и показати свету ко су, у ствари, и Алија и Бакир Изетбеговић. Он зато не размишља о будућности, јер зна да за њега будућности нема. Не размишља о напретку БиХ јер то њега не занима, он жели само да изнова продукује сукобе и неспоразуме и забада ’прст у око‘ свима, док се пред међународном заједницом приказује као човек који је спреман на дијалог. Није он ни за какав дијалог, он је човек рата, зла, и све што ради, ради да прикрије истину о ономе што су Бошњаци радили почетком деведесетих у БиХ Србима“, каже он, додајући да је опште познато да је његов отац први пут у Босну довео муџахедине који су на Озрену одсецали главе Србима.
Иначе, у Бањалуци је данас одржан састанак делегација СНСД-а и ХДЗ, које су предводили лидери странака, Милорад Додик и Драган Човић. Додик је нагласио да ХДЗ и СНСД желе да сва питања решавају кроз дијалог, те да данашњи састанак и досадашње деловање није усмерено против „неког трећег“ већ да представља континуитет успешне сарадње двеју партија.
Председник Српске је опредељеност ка европским интеграцијама, иако ће ту, како је навео, бити одређених проблема, попут питања пописа и попуњавања одговора на упитник Европске комисије. Он је о потенцијалној ревизији тужбе БиХ против Србије рекао да је на данашњем састанку изнесен јасан став да је она неприхватљива и да треба одбацити било какве активности у том смеру. Упозорио је да ће, ако бошњачки политичари нешто такво ураде унилатерално, то представљати злоупотребу процедура и функција.
Наговештава ли ово да је хрватским званичницима у БиХ доста Бакирове антисрпске политике, и води ли све ка отопљавању српско-хрватских односа у оквиру Босне и Херцеговине?