„Вест“ која је ових дана нашла место у већини медија била је да су нацртом закона о основама система образовања и васпитања предвиђене новчане казне од 30.000 до 100.000 динара за родитеља чије је дете у школи насилно према другом ученику. Ништа ту није спорно. Тачно је да радна верзија нацрта закона који тек треба да оде у јавну расправу предвиђа ту и још две новчане казне за родитеље. „Проблем“ је, међутим, што иста одредба већ постоји у важећем Закону о основама система образовања и васпитања.
Тако се потврдила она стара да се није ни догодило оно што медији нису забележили. Отуда вероватно и непознаница да законска могућност новчаног кажњавања родитеља већ постоји.
Да ли је, међутим, и примењена — тешко је рећи. Судећи по томе да се о тој теми до сада „ћутало“, највероватније да таквих примера нема.
„Мени лично није познато да је неки родитељ новчано кажњен“, каже за Спутњик директор београдске Основне школе „Старина Новак“ Влада Вучинић.
Када су у питању казнене новчане одредбе, истина је да оне постоје у актуелном закону о основама система образовања и васпитања. Видим да су задржане и у нацрту новог закона, који је у припреми, констатује он, додајући да ту не види никакве промене.
Вучинић, међутим, додаје да му није познато како би школа могла да примени такве одредбе, односно да наплаћује казне, јер механизам који би требало да то омогући засад не постоји.
Ако би школа родитеља требало да казни за одређене прекршаје његовог детета, то би свакако на крају завршило у облику некакве парнице, па би тек онда суд на крају могао да активира те казнене одредбе закона, објашњава директор школе.
„Не видим заиста механизам којим би школа могла да донесе било какву одлуку, решење, закључак који би био у правцу новчаног кажњавања родитеља“, истиче Вучинић. Иако то није спорно и закон предвиђа такве казнене одредбе, по његовом мишљењу то није примерено школи, а и претерано је од ње тражити да се тиме бави.
Он подсећа да школе од правника имају само једно лице, секретара школе који је концентрисан на текуће потребе правне природе.
А ако нацрт новог закона буде разрадио те механизме, да ли би новчано кажњавање родитеља имало утицај на више реда у школским клупама?
На то питање Вучинић одговара констатацијом да је награда увек успешнији метод за постизање циља од кажњавања.
„Тешко да на основу кажњавања родитеља можемо да извучемо нека искуства која би била толико корисна да би довела до некаквог видног помака“, каже директор основне школе коме тече други мандат на тој функцији.
На честе оцене да наставници избегавају да уђу у конфликтне ситуације због понашања поједине деце из страха за сопствено радно место у моменту када се прича о вишковима запослених у школама, Вучинић констатује да је заблуда да Србија има вишак просветних радника.
Он је напоменуо да се последњих година тренд преокренуо и да је приметан благи раст броја уписаних првака у школу.
„Ми заправо имамо мањак просветних радника. Ако хоћете да имате врхунске резултате, не можете да имате одељења од 30 ђака, у гимназији по 40, већ по 10 и 15 ђака“, рекао је за Спутњик директор Основне школе „Старина Новак“.
На питање да ли и у свету постоји пракса финансијског кажњавања родитеља за то што дете малтретира вршњаке у школи, нарушава углед и част другог ученика или наставника, психотерапеут Зоран Миливојевић одговара потврдно.
„У свету имате разне варијанте кажњавања, али најчешће то није ствар закона него уговора између родитеља и приватне школе. Тако чак и данас у 20 школа у Америци родитељ потписује да наставник има право да ђаку удара пацке, да физички кажњава децу. Праксе су разноразне“, рекао је Миливојевић за Спутњик.
Он сматра да је по питању понашања ђака стање у школама лоше, да су и школа и наставници немоћни да разреше бројне проблеме и да родитељи морају да се укључе на овај или онај начин. Он новчано кажњавање родитеља види као начин који ће родитеља да натера да преузме одговорност за васпитање свога детета, да се „интензивније бави улогом родитеља који васпитава“.
Остало је још да се новим законом прецизира и на који ће процедуралан начин бити новчано кажњавани родитељи проблематичних ђака.
