Анте Готовина је несумњиво филмска прича. Од трња до звезда, па још један исти такав круг. Живот који вапи за сценаристом. Драматургија која иште редитеља. И публика жељна истине.
Е, то је, истина, оно што овом хрватском умировљеном генералу и фришком саветнику за државну безбедност у фришкој хрватској влади срећу квари.
Истина, она права, о овом човеку још више квари неке од постулатa хрватске државе, домовинског рата и наратива који је последњих година поново успостављен у овој најмлађој држави Европске уније.
„Ратник, пустолов, генерал“
Зато ће — првобитно хашки осуђеник на 24 године за ратне злочине, а потом због поништења пресуде слободни грађанин — ипак доживети филмску и серијску екранизацију своје животне приче. Али какву. Постоје филмови и филмови.
Према књизи Ненада Иванковића „Ратник, пустолов и генерал“ (наслов већ довољно говори о вредносној вертикали филма), овај урадак режираће Антун Врдољак, а све у продукцији Хрватске радио-телевизије.
„То је део те нове политике ХРТ-а који је постао, под наводницима и без наводника, патриотскији са новим руководством које настоји да приказује што више верско-католичког програма и што више домољубних тема“, каже за Спутњик хрватски аналитичар Жарко Пуховски.
Биће то пропагандни филм који је, према мишљењу Филипа Шварма, одговорног уредника недељника „Време“ и аутора документарног филма „Пад Крајине“, направљен зато што одговара садашњој хрватској власти и одређеном естаблишменту у Хрватској.
Како се „снима“ патриотизам
Биће то на неки начин прање биографије Анте Готовине, додаје Шварм и подсећа да је Готовина у Француској био осуђиван за озбиљна кривична дела, након што је напустио Легију странаца.
„А у Хашком суду се извукао под крајње сумњивим околностима. Не можемо коментарисати пресуде, али Анте Готовина је један од оних људи којима се посрећило да живе на слободи од недостатка доказа“, тврди Шварм.
„Мени се то не свиђа“, ограђује се Жарко Пуховски, али каже како све државе на свету имају традицију патриотских филмова.
„Југославија је некад имала оне партизанске филмове, САД су снимиле стотине патриотских филмова глорификујући своју нацију у бившим ратовима, то је нешто што је уобичајено“, истиче Пуховски.
„Према ’истинитој‘ причи“
С друге стране, Филип Шварм констатује да се о свакоме може направити филм, али је питање да ли то дело задовољава критеријуме које играни филм треба да има, или се напросто ради о најобичнијој пропаганди која нема ни естетску нити било какву другу вредност осим да гланца историју човека који је по свему контроверзан и за кога, у крајњој линији, постоје судске пресуде.
„Попут најнапетијег романа, у овој је књизи испричан живот генерала хрватске војске Анте Готовине, човјека који је са шеснаест година отпутовао у бијели свијет, најприје као морнар, а онда и као припадник гласовите и контроверзне Легије странаца“, може се наћи препорука за књигу Ненада Иванковића „Ратник, пустолов и генерал“.
Потом се описује како је са непуних осамнаест година Готовина „био борац најелитнијих постројби…“ а онда „након двадесет година, половицом 1991, вратио се у домовину, јер није могао отрпјети да као професионални војник остане по страни, кад је његов народ почео крварити“.
Пустолов је, и даље иде препорука књиге, постао борац за слободу.
Милитаризација јавности
„Cудјеловао је у многим биткама прса о прса, од новоградишког и новског бојишта (гдје је и рањен) до Ливна и Масленице. Уздижући се поступно од пуковника преко бригадира до генерала Хрватске војске и заповједника највећих највеличанственијих битака Домовинског рата — Зима ’94, Скок 1, Скок 2, Љето ’95, Олуја, Маестрал, Јужни потез, Готовина је ослободио 10.000 квадратних километара хрватске земље!“
Авај!
Како ће, дакле, ако овако буду интонирани филм и серија хрватска младеж доживети Готовину? Како ће то утицати на истину о њему у региону? Шта ће мислити оних 250.000 протераних Срба из Крајине?
„Што се тиче операције ’Олуја‘, Готовина је већ био на брачном путовању кад је почела, он за њу нема неку одговорност, он има неке друге одговорности. Међутим, тих одговорности га је, као што је познато, Хашки суд ослободио. У том погледу, напросто, не може бити разлога да се тај филм не емитује, јер је он данас грађанин као и сваки други“, сматра Жарко Пуховски.
Понављам опет, додаје он, мени се не свиђа та идеја милитаризације јавности, али она је део атмосфере која се ствара у читавој регији и која је многима у Хрватској или некима у Хрватској јако добродошла.
Анте Готовина и оно што је радио, подвлачи Филип Шварм, не може да се посматра као пример патриотизма.
„У неким другим временима, у неким другим земљама, не да се не би снимали филмови о њему, већ се Анте Готовина не би оглашавао у јавности и био би предмет сталног преиспитивања како му је прошло да се извуче“, јасан је Шварм.