Додик сматра да би тиме једном за свагда била стављена тачка на то питање и да више не би било спорења и галаме о томe. Овако, кад је све у фази ишчекивања, разни шпекуланти могу да говоре свашта, истиче председник Српске. На питање да ли очекује да ће Бакир Изетбеговић истрајати у свом науму да тражи ревизију тужбе, иако је Иванићу из Међународног суда правде јасно речено да је то нови случај који подразумева нову ауторизацију, Додик каже да Изетбеговић није БиХ и да без става свих у БиХ нема тужбе, а да су и Човић и Иванић против.
— Нема ревизије ако то није став неког органа БиХ, као што је Председништво. Где је забуна? Забуна је у чињеници да ни раније, кад је сама тужба отишла у Међународни суд, није било сагласности Председништва, него је то била тужба која је 1993. поднета од стране Алије Изетбеговића, а међународне институције су ту тужбу сматрале валидном. И у том погледу у јавности постоји нека врста очекивања да би могло нешто да се деси. Бакир Изетбеговић није адреса која може о томе да одлучи него је то Председништво. Било би добро да Младен Иванић затражи седницу Председништва, да изнесе ту тачку дневног реда, да се она одбаци као званични став БиХ и да тиме престану препуцавања. Сама чињеница да би то била одлука Председништва ставила би ад акта могућност да било који орган Међународног суда правде уопште узме у разматрање ту евентуалну карикатуру од пријаве Бакира Изетбеговића.
Да ли сте већ разговарали са Иванићем о тој теми?
— Раније смо разговарали. Ова тема се провлачила свих ових година, имали смо и раније покушаја да се о томе разговара и те покушаје су листом одбили сви из Републике Српске, били они власт или опозиција. Господин Радмановић, Шпирић имали су јасан став о томе. Радујем ме да и сам Иванић има став који има и то сигурно помаже, али реално и не може да има друкчији став. Иванић је изабрао добро што се позиционирао на тај начин.
Може ли се рећи да су представници свих српских странака уједињени у питању ревизије тужбе као што су били јединствени у питању Дана Српске?
— Мислим да нема никог од релевантних политичара из РС који би био у контрапозицији везано за приступ да ревизија треба да буде одбачена. Ми смо били мишљења да то није ни требало да се деси. Нема ни формалних могућности за то, не постоји ни агент БиХ. Његов мандат је прошао. Сахиб Софтић је раније и сам изјављивао да је његов мандат изашао а није обновљен. Не може га обновити нико осим Председништва, а Председништво је рекло да неће. Све је ово ујдурма која више служи за занимацију и позиционирање неких. Мислим да је у најгорој позицији Бакир Изетбеговић који ће бити изложен притисцима јавности коју је сам стварао годинама и у суштини немогућности да било шта уради.
Кажу да је циљ његове иницијативе да ојача позиције своје странке.
— Раније су тврдили да смо само Бакир Изетбеговић и ја у политичком клинчу и стално полемишемо не само око овог питања, него и раније, о Дану републике, референдуму. Упорно су говорили да Додик и Бакир Изетбеговић покушавају да реше тиме своје позиције. Питам се зашто онда ови из Савеза за промене полемишу са Бакиром Изетбеговићем ако је он светац који понекад направи неку брљотину. У сваком случају, Бакиру Изетбеговићу ово неће допринети ничему код Бошњака због објективне немогућности да дође до било каквог процесуирања или ревизије тужбе. Може се десити да неко из Сарајева, па и он сам, потпише неко писмо, али то нема формалну снагу и значај. Српски народ дефинитивно није геноцидан нити је Србија или РС извршила геноцид.
На могуће негативне последице ревизије тужбе упозоравају и неки међународни званичници попут шефа мисије ОЕБС-а у БиХ Џонатана Мура. Да ли нам то говори да се и међународна заједница окреће против Изетбеговића, што до сада није био случај?
— Не окрећу се они од бошњачке политике, а Бакир Изетбеговић је и раније био у неким критичним односима са међународном заједницом, па је постао њихов миљеник. Наравно да у међународној заједници постоје људи који морају понекад да уваже реалност. Овде реалност говори да нема формалних претпоставки за ревизију тужбе. И америчка амбасадорка, чинило се, прећутно подржава активности Бакира Изетбеговића, па је морала ових дана да буде дециднија о ономе што говори, а што је готово идентично ономе што говоре други: нема формалних могућности за то. Прошло је то време кад су они игнорисали уставе и законе. Та иста међународна заједница је пропустила ту тужбу кад је отишла пре 15 година, па није реаговала. Сада реагује, зато што је свесна да би реакција из српске политичке структуре у РС била веома ригорозна. Она би подразумевала неуважавање институционалне и формалне снаге било ког органа БиХ. У сваком случају, ја сам и даље мишљења да би, како би се ова прича завршила, они који седе у заједничким институцијама требало да кажу: ми не одлучујемо ни о чему на нивоу БиХ док се дефинитивно не заузме став органа БиХ о ревизији тужбе и да то ставимо ван дневног реда. Још и формално. Ми не смемо оставити ово неодлучено. У БиХ не сме остати на томе да нисмо имали потребе да се састајемо јер није било већине за ово или оно. Не, има већине да се каже да Председништво БиХ није подржало ревизију тужбе против Србије. То је формално веома важан моменат који морамо да обезбедимо, а то се једино обезбеђује седницом Председништва у коме ће два члана Председништва одбити ревизију и тиме ставити тачку на то. Онда ће и странцима бити јасно да нема ничега. Овако ће увек остати основа за медијске спекулације — ево није одлучило Председништво, остало је отворено. Та отвореност може да доведе до тога да некоме падне на памет, када се опет промени однос међународне заједнице према нама, да нам поново поставе то питање и кажу — само ви то гурајте, идемо са том тужбом.
Да користе то као инструмент за уцењивање…
— Јер није завршено. Ми морамо то да завршимо. А једино можемо да завршимо ако оде на одлучивање у органе у БиХ. Ја сам пре неколико дана тражио да наши представници стану и не учествују у раду органа на нивоу БиХ. Желим да појасним: ниједна друга тачка на нивоу БиХ не може да иде док прво не одбијемо ревизију. Онда је све јасно. Напишемо — и странци и адвокати знају да није прихваћена ревизија и онда можемо да се вратимо неким редовним пословима.
Из Србије смо чули да сам помен ревизије ремети односе. Комесар Јоханес Хан упозорава да је за конфликт на Балкану довољна једна реч, једна варница и пореди га са тигањем пуним уља. Може ли та варница да дође из БиХ? И да ли је случајно што се у исто време заоштрава ситуација на Косову, у Македонији? Коме треба да љуља регион?
— То је питање за оне који су на међународном плану преузели одговорност за стабилизацију са домаћим актерима, оне који на нивоу Балкана покушавају да одреде решења која су стереотипна и која су наметнута пре 10-20 година. Сад се види да у тим решењима има нешто мањкаво и да је немогуће да то буде одрживо. И даље се инсистира на политици која подразумева у БиХ Дејтонски споразум који је та иста међународна заједница драматично променила. А онда оптужују нас да ми то чинимо зато што бранимо оно што је остало од онога што је написано, само зато што не прихватамо њихово тумачење споразума, ми смо ти који кршимо. Не могу да покажу ниједно слово које је прекршено. То доводи до тога да се та сила употребљава у континуитету притиска према једнима, у овом случају Србима. Али и то има рок трајања и не може да траје вечно.
То се види и у проблемима везаним за Косово. Очигледно је да је међународни фактор благоналклон према Косову, а ригорозан према Србији. Они, рецимо, не воле да чују и најрадије би да се ћути о „малом расколу“ међу њима везано за чињеницу да пет земаља ЕУ није признало Косово, а они опет спроводе све европске политике као да јесу. То говори о томе да се стално нешто фингира, па се можете једног дана преиграти и имати проблеме које имате. У Македонији већ три-четири године постоји институционална криза која доводи до оваквих или онаквих избора, а ево сада владе која неће имати значајан капацитет. И ови избори су показали значајну подељеност македонског друштва, што говори о томе да ће и даље остати конфликти или поларизација. Ништа друкчије није ни у Црној Гори. Што се тиче тигања с пуно уља, можете да нађете низ варијација на ту тему, а што се тиче варница, у БиХ није ни престало варничење. Постоји мир, стабилност, томе смо сви посвећени. Нико није против тога да се разговара о европском путу и европским критеријумима и овде на овом простору БиХ, односно РС. Али ми морамо да будемо уважени и док то постоји, ни наш дијалог са Европом није споран. У сваком случају, не може се кривица за евентуално варничење свести на актере на домаћој сцени, постоје очигледно и одређене грешке међународне политике. Када је Европа овде конципирала политику онда је изгледало сасвим друкчије.
Да ли је варничење и то што посебно са Запада од бивших званичника, амбасадора стижу предлози за прекрајање граница на Балкану, размену територија?
— Моје питање је — када сте били искрени: онда кад сте били овде или сада. У суштини, мислим да су били искрени све време, да су промовисали јавно једно, а савршено добро знали о чему се овде ради. Није никакво чудо да их слушамо једно кад су овде, друго кад оду. Али оно што остаје овде јесте нама навучена лудачка кошуља коју ми овде треба да распетљавамо. Дакле, очигледно је да је мултикултурализам пропао, и то нисам ја рекао. То је рекла и Меркелова, Камерон, то говоре многи други. Мултинационале, мултитериторијалне организације су у кризи као ЕУ, и све сложене земље тог типа као што видимо у Шпанији, Британији. Много се ствари променило а овде се покушава држати залеђени концепт од пре 30 година. А ако покушате да наметнете дијалог о томе, ви сте националиста, популиста. У суштини читав свет се драматично мења, а у овом делу југоисточне Европе који је био рефлекс те оптимистичне Европе и западног света не доводи се у питање ниједна ствар која је тада наметнута насиљем.
Вас пре свега виде као неког ко је заговорник промене граница на Балкану, јер се залажете за то да се средњерочно гледано РС осамостали…
— Они мене виде онако како њима одговара. Они у суштини не виде мене, него покушавају да бране своје позиције. А ја и даље остајем на својим позицијама у којима не могу да схватим да је неко у процесу распада Југославије прихватио и моделирао распад те земље, а да је у БиХ која је била синоним за малу Југославију, оставила исте народе који нису могли да се договоре на нивоу бивше Југославије и рекли: ви Срби, Хрвати и муслимани који нисте могли на нивоу Југославије да сарађујете сад има да ћутите и да сарађујете на нивоу БиХ. То није моја заблуда, ја сам имао заблуду и она је била Југославија. И нисам једини у томе. Та заблуда је највећа заблуда српског народа у новијој политичкој историји. Али кад смо дошли у позицију да Југославија не постоји и кад знамо да БиХ као таква никада није постојала као засебна држава кроз историју и увек је била део већих конгломерата, монархија и да никада није имала самостални статус, ми се сада вежбамо 20 година зато што је неко по канцеларијама по западу рекао — ово морамо. Морамо да покажемо да може а у исто време ти исти принципи мултиетничког друштва им пропадају по западу.
Кад је реч о границама, наравно да сам ја веома свестан да постоје утврђене границе, али постоје и неке границе, рецимо у оквиру БиХ ентитетска разграничења и ја тражим да се оне поштују. Ја поштујем међудржавне границе, онда тражим да се поштују и ентитетске границе јер су оне део онога што пише у Дејтонском споразуму. Ако бих био у прилици да причам о томе на који начин би могао да се реши тај проблем, очигледно је да се он мора решавати тако што ће се у политичком и територијалном смислу правити организација која ће покривати у великом обиму народе који су компактни. Не можете очекивати на Балкану да решите сва национална питања других народа, а да српски народ остане распарчан у неколико земаља и да покушавате у свакој од тих земаља унилатерално да наметнете решење које је у суштини антисрпско. Рушење Дејтона од стране међународне заједнице у БиХ је антисрпска активност коју међународна заједница спроводи све време. Ми нисмо имали ништа против Дејтона, али јесмо имали против интервенције странаца.
Може ли се рећи да ће бити мира на Балкану кад се реши српско национално питање?
— Наравно да ја не претим миру ни да Срби не прете миру. Али Срби имају легитимно право да истакну своје захтеве. Суочени сте, рецимо, на Косову с чињеницом да се мора решити албанско питање, али очигледно да нико неће да постави српско питање на самом Косову. Претходно, наравно, питање државног континуитета. А ми Срби сами мораћемо сести и видети, бар они који о томе одлучују, и донети даље одлуке о кретању. Хипотетички говорећи, простор у коме би се организовало да Бошњаци имају своју државу у којој су доминантна већина, Срби имају своју у којој су доминантна већина, Хрвати своју, Албанци своју делује да би могло да буде најбоље могуће решење за дугорочну стабилност.
Половином јануара против вас је Стејт департмент увео санкције, како је наведено, због опструкције Дејтона. Јасно је да је то била одлука претходне администрације. Али директор Канцеларије за Југоисточну Европу у Стејт департменту Метју Палмер сад објашњава на исти начин санкције против вас. Да ли ово значи да и Трампова администрација остаје на трагу политике коју је водила претходна када је реч о БиХ, РС и вама лично?
— Палмер је очигледно прихватио логику њихове амбасаде у Сарајеву. Однос према нама мањима велики најлакше решавају на такав начин. Нек господин Палмер покаже једно место где сам кршио Дејтон. Био сам један од првих Срба који је 1996. подржао Дејтонски споразум и јавно о томе говорио када за то није било већинске подршке других у РС. Након тога сам се и као председник владе и председник РС залагао за подршку Дејтонском међународном мировном споразуму онако како пише, односно слову Дејтона. Они су промовисали дух Дејтона и ја сам дошао у сукоб са духом Дејтона. Очигледно да господин Палмер мисли на дух Дејтона и најлакше му је да каже: крши се Дејтон. Нити је он нити сам ја тај који може да говори о томе како се крши Дејтон, само он има предност да говори на тај начин зато што долази одакле долази и може са дозом цинизма да говори о томе. Али у сваком случају мислим да то није тачно. Очекивао сам да добијем заслуге за чување Дејтона, а не да ме оквалификују на тај начин. Али ово им је више потребно као нека врста игре. Видећемо на крају да ли је то дефинитиван став и нове америчке власти. Има неких људи са којима контактирамо а који су на неким важним местима и који показују разумевање за разговор на ту тему. Те санкције су рецидив прошлости и ја верујем да се то неће дуго одржати. Чуо сам неколико пута новог председника Трампа који говори о томе да се неће мешати у послове других земаља. Наравно да велике земље не мењају брзо своју политику али мислим да је створена атмосфера за дијалог и то може да буде добро.
Значи, очекујете да ће ипак Трампова администрација у неком догледном времену да укине санкције против вас?
— Очекујем да ће тамо и неки други људи који друкчије мисле исто тако изнети своје ставове.
