Најс за сарајевски „Дневни аваз“ каже да је најпре замољен да помогне у вези са ревизијом, што је он прихватио, а потом су писаним путем Изетбеговићу послати савети још два пута — прво, крајем 2015, а друго половином 2016.
Међутим, каже, ни на једно писмо, које су упутили он и др Невенка Тромп, која је од 2000. до 2012. радила у Међународном кривичном суду за бивши Југославију у тиму Тужилаштва, нису добили одговор.
Најс објашњава да је пристао да помогне у вези са захтевом за ревизију знајући колико је тај позив закаснио, али да од тога ништа није испало јер је Изетбеговић „забранио агенту БиХ Сакибу Софтићу да потписује било какав уговор са мном“.
А Изетбеговићев саветник је поручио, прецизира Најс, да не буде укључен у ту причу.
„Тако се моја улога свела на ништа значајније од саветовања, јер нико не може радити на ревизији без мандата од државе“, каже Најс.
У овом случају, наводи даље Најс, државу представља „Изетбеговић као представник народа над којим је вршен геноцид“.
„Ја нисам ни у каквом контакту с њим или било којим од његових саветника. Не знам докле су стигли у припремама, али на основу оног што је мени познато, ништа од оног што смо им др Тромп и ја годинама саветовали није урађено. Али ако Изетбеговић изађе с неким скривеним адутом у облику доказа који ће отворити ревизију, ми ћемо бити пресрећни“, рекао је Најс.
Најс се залаже за покретање ревизије пресуде јер сматра да је, када је правни процес у питању, важно искористити све могућности и исцрпити све правне лекове.
Најс сматра да је до 2007. године трибунал имао само једну пресуду за геноцид, а да се од тада до данас доста тога догодило, те да је, како тврди, на стотине релевантних докумената још недоступно јавности и не могу се користити за ревизију.
Те документе је, каже, требало тражити званичним путем преко државних институција БиХ.
Извор: Танјуг
