Међутим, поред Прилепина, у историји Русије било је мноштво истакнутих писаца који су учествовали у ратовима.
Александар Пушкин
Након што је запросио Наталију Гончарову и од њеног оца добио двосмислен одговор, исфрустрирани Пушкин се 1829. године упутио на Кавказ, где су се водиле борбе против Турака под командом генерала Ивана Паскевича.
Он је успео да се истакне у борбама, али је по наређењу свог команданта, који није желео да на себе преузме одговорност за безбедност писца, пребачен у Тифилис.
Василиј Жуковски и Петар Вјаземски
Старији Пушкинов пријатељ учествовао је у рату 1812. године. Већ као признати песник, Жуковски је приступио устаницима и учествовао у борбама. Са њим је био и Петар Вјаземски, који је за успехе добио орден Светог Владимира.
Оба песника су писала о Бородинској бици, а приче Вјаземског су ушли у основ „Рата и мира“ Лава Толстоја.
Лав Толстој
Гроф Лав Толстој је такође био ратоборан. Учествовао је у борбама на Кавказу, затим у одбрани Севастопоља, због чега је добио орден Свете Ане, као и неке друге медаље.
Био је миљеник својих сарадника јер је писао приче које су сви изузетно волели да читају.
Аркадиј Гајдар
Гајдар је први пут покушао да стигне на фронт још са десет година, али му то није успело, самим тим није ратовао у Првом светском рату. Међутим, кад је навршио 14, успео је да се упише у редове Црвене армије.
У Другом светском рату је радио као новинар „Комсомољске правде“, али након што је југозападни фронт био опкољен, прикључио се војсци где је пуцао из митраљеза. Октобра 1941. године се нашао у опсади немачке војске, где је и погинуо.
