Русофоби скинули први скалп у Трамповој администрацији

Флинова оставка је изнуђена од председника и потпредседника САД, незадовољних што им он није дао потпуну информацију о разговорима са руским амбасадором, каже председница УНС-а и добар познавалац америчке политике Љиљана Смајловић. Она подсећа да је Флин прво рекао па порекао да се срео са руским амбасадором Сергејем Кисљаком и да је са њим разговарао о санкцијама.

​Не може потпредседник Мајк Пенс да у низу емисија објашњава да се Флин и амбасадор нису дотакли санкција, а да се касније испостави да јесу, каже Смајловићева. На питање да ли то значи да је разлог за оставку нарушени интегритет Флина, а не притисак русофоба, она објашњава да је нова америчка администрација под нападом и Демократске и Републиканске странке — демократе нападају Трампа да би му нашкодили, а републиканци да би могли да га контролишу и ојачају своју страну у том односу који није добар. Наиме, додаје она, Трамп покушава да потчини Републиканску странку, а део те странке пружа жесток отпор и жели да каже председнику: „Ви ћете зависити од нас и морате са нама да сарађујете“.

У том светлу, према мишљењу наше саговорнице, односи Трампа и Путина, односно Флина и Путина, били су добар терен за дисциплиновање Трампа зато што је америчкој јавности лако да поверује да Путин неког уцењује.

Међутим, сматра Смајловићева, кад је реч о Флину није пресудио његов разговор са руским амбасадором јер сада већ бивши Трампов саветник није обећавао укидање санкција, него је он довео у заблуду потпредседника Америке који се клео по телевизијама да тог разговора уопште није ни било.

Још један моменат у причи о Флиновој оставци је улога обавештајних служби које су желеле да га сруше јер им се замерио оценом да су политизоване. Смајловићева подсећа да је утицајни демократски сенатор Чак Шумер пре недељу дана поручио Флину да обавештајне службе умеју да се освете и да се из сукоба са њима не може изаћи као победник.

„Ко год дође на Флиново место такође ће бити на удару и чекаће се свако слово које он изговори о Русима“, примећује Смајловићева.

Она наводи као пример вест да је државни секретар Рекс Тилерсон честитао Србима Сретење, а да није поменуо пут Србије у ЕУ, што је агенција АФП одмах протумачила као уступак Путину тиме што Вашингтон више неће подржавати Београд на европском путу.

„На Тилерсона се врши исти притисак какав се и до сада вршио око Руса. Шта год он уради они ће рећи да чини уступак Путину. Сви хоће да искористе већ постојећу русофобију како би се Трамп и нови шеф Стејт департмента понашали на одређени начин“, напомиње наша саговорница.

Она потврдно одговара на питање може ли се онда рећи да је Флин жртва атмосфере у којој је малтене богохулно говорити о бољим односима са Русијом.

„Али да је та атмосфера толико успешна Трамп никад не би постао председник. Све што је говорио о Путину било је главно оружје против њега, па је ипак изабран. Да, наставиће се притисци око Путина и свако из Трампове администрације ће сваки дан морати да се брани да није Путинов човек“, сматра Смајловићева.

Додаје да ништа друкчије није ни у Србији где се сваки потез Томислава Николића и Александра Вучића гледа кроз призму тога да ли је то уступак Русији и Путину.

„То се дешава код нас и у Америци и то није ново. Али овде изгледа као да су у Америци ти русофоби скинули први скалп у новој Трамповој администрацији и то због Путина“, наводи Љиљана Смајловић, напомињући да ипак није све тако једноставно и да то не значи да ће се сад скидати један скалп за другим, а да ће свака оптужба о вези са Путином бити делотворна толико да се уруши кохезија унутар Трампове администрације.

Кад је реч о утицају Флинове оставке на односе Москве и Вашингтона, према мишљењу политичког аналитичара, професора Московске академије народне привреде и државне управе Александра Михајленка, она се неће одразити на дијалог две земље.

„Особине конкретних људи који су задужени за овај или онај правац јесу важне, али наређења која им даје председник земље ипак имају већи значај. Све зависи од Доналда Трампа, стога промена саветника неће утицати на сарадњу Русије и САД. Уколико је за САД нормализација односа са Русијом заиста од велике важности, споредно је ко обавља функцију саветника“, сматра Михајленко.

Он подсећа да је вршилац дужности саветника Кит Келог пола живота служио у специјалним јединицама и да је свестан значаја борбе против тероризма, а „ако је то један од приоритета нове администрације, Келог би могао да одигра важну улогу у сарадњи две земље“.

Мајленко истовремено истиче да у телефонским разговорима Флина са руским амбасадором не види ништа необично. Посао дипломате је, каже, захтеван и о неким осетљивим питањима се разговара приватно, јер се озбиљне одлуке не доносе преко ноћи, већ постепено.

„Не видим ништа криминално у чињеници да су нека питања размотрена пре Трампове инаугурације. А што се тиче ’цурења‘ поверљивих података из председничке администрације, то је веома лоша порука за стране дипломате, које раде у Вашингтону“, закључује Михајленко.