Актуелни премијер и по свему судећи кандидат владајућег СНС-а за председника Србије Александар Вучић подгрејао је стару причу да би здање Новог двора, у којем је смештена институција председника Србије, могло да добије намену какву је делом већ имао. Вучић је најавио да ће, уколико буде изабран за председника, канцеларију са Андрићевог венца преселити у Палату Србија, где већ постоји једна за ту намену.
Идеја да се у зграду Новог двора, која је споменик културе под заштитом државе, поново усели институција културе није нова. Музеј кнеза Павла је под дворским кровом функционисао од 1935. до 1944. године, да би потом, после промене друштвеног уређења, ту до 1948. године био Музеј уметности. У здању Новог двора од 1953. године били су смештени највиши републички органи, од Извршног већа Србије, Скупштине Србије, Председништва Србије, до председника Републике Србије.
Политичка воља за претварање Председништва у музеј јесте предуслов, али није довољна, сматра историчар уметности и кустос Народног музеја Никола Кусовац. Тај простор није добар за музеј из више разлога. Требало би га пуно адаптирати да би могао да буде у функцији музеја, каже Кусовац за Спутњик.
Он подсећа да се уместо Народног музеја, како је то наменио краљ Александар Карађорђевић када се 1934. године иселио у двор на Дедињу, у тај простор уселио Музеј кнеза Павла. Он ни тада није био идеалан, али га је Милан Кашанин, најбољи историчар уметности кога смо тада имали, који је био на његовом челу, учинио доста употребљивим.
„Можда би нешто могло да се измести и сада у тај простор, али би то коштало ову заједницу много. А мислим да ће она бити исцрпљена и с овим што сада издваја за уређење зграде Народног музеја на Тргу Републике, а уз то се ради и на Музеју савремене уметности на Ушћу. Дакле превише и напросто мислим да није реално. Толико се пара не може издвојити“, закључио је Кусовац.
Он не спори да је место у центру града добро, урбано, што је врло важно за музеј, али каже да није баш сигуран да је могуће оспособити га да прими озбиљан музејски материјал.
„Можда за нека друга времена када будемо богатији и јачи и можемо више да улажемо“, оценио је Кусовац у изјави Спутњику.
Актуелна помоћница министра културе за заштиту културног наслеђа Александра Фулгоси за Спутњик каже да је била пријатно изненађена изјавом Александра Вучића да ће у случају да буде изабран за председника Србије канцеларију са Андрићевог венца пребацити у Палату Србија. Она лично сматра да је добра идеја да се у некадашње здање Новог двора поново врати музеј. Фулгоси, ипак, истиче да је сада фокус на завршавању реконструкције Народног музеја и Музеја савремене уметности и да се „ствари што се тога тиче добро одвијају“.
Није, међутим, Вучић једини председнички кандидат који је најављивао да ће се у случају победе иселити са адресе на Андрићевом венцу. То је урадио и Борис Тадић 2012. године.
„Ако одлучим да учествујем на председничким изборима, кад год се десе, и ако успем да победим, и будем имао између осталих и ту шансу, овај дом ћу да препустим Народном музеју“, навео је тада Тадић.
Објављивањем монографије о Музеју кнеза Павла, почетком 2010. године, оживела су стара, али не и тако гласна размишљања да се врата Новог двора поново отворе баштини чуваној годинама у депоима Народног музеја. Реч је о колекцији кнеза Павла Карађорђевића, највећег српског колекционара уметности између два светска рата, који је музеју поклонио 440 слика и 58 скулптура.
Поводом изласка монографије, редитељ Горан Марковић је и званично упутио молбу тадашњем председнику Србије Борису Тадићу да се згради садашњег Председништва врати првобитна намена. Код нас већ одрастају генерације младих које немају прилику да упознају своје национално благо, образложио је Марковић, запитајући се, између осталог, и шта ћемо показати странцима који желе да се о нама информишу.
И из Министарства културе тада су навели да се залажу за предлог да се зграда у којој се сада налази Председништво додели Народном музеју као други изложбени простор. У то време председник Комисије у области заштите културних добара од изузетног значаја др Марко Поповић изјавио је да „техничке могућности постоје, а питање је сада само политичке воље, председника и одлука Владе“.
Нови двор је био званична резиденција краља Александра Карађорђевића од 1922. до 1934. године, када је, након пресељења краљевске породице у новосаграђени двор на Дедињу, по жељи краља уступљен за Краљевски музеј, касније назван Музеј кнеза Павла. Музеј је био једна од најзначајнијих институција културе у земљи, а према мишљењу савременика спадао је у ред најсавременијих европских музеја. У приземљу музеја су били изложени предмети материјалне културе из праисторије, антике и средњег века. Први спрат био је резервисан за споменике националне историје и југословенску уметност 19. века, а на другом спрату налазила се збирка савремене европске уметности, у којој су важно место заузимала и дела домаћих уметника.
