Наша је обавеза да кажемо оно што смо сазнали и утврдили током обдукције, истиче Станковић гостујући у емисији „Спутњик интервју“. Кад је реч о Рамушу Харадинају, наводи пример возача општине Пећ ког је обдуковао 25. августа 1998. а за чију смрт сумњиче Харадинаја и његове људе. Истовремено, подсећа да је радио и обдукције Албанаца страдалих у Клинчини и да је био сведок-експерт на суђењу у Краљеву против добровољаца из Србије, као и експерт у случају „Хладњача“, о чему је сведочио у Хагу, али и у поступку против Насера Орића у Сарајеву.
„Зашто да не, ишао бих и у Француску. Страх код мене не постоји, јер ако желимо да дођемо до истине, а као кукавице се кријемо иза разних разлога, онда нисмо достојни дужности коју обављамо“, наводи Станковић. Изненађен је што нико од представника државних органа Србије није већ у Француској и није већ предочио сазнања и доказе које поседујемо. Једна државна делегација са стручњацима би требало већ да буде у Француској, и када се одлучује да ли ће Рамуш бити изручен Србији“, сматра Станковић.
— Ја бих се одазвао том позиву, али постоје и други људи који су радили и решавали те случајеве насиља у периоду 1998-99. Истрагу поводом убиства тог возача је радио судија Гојковић, који сада живи у Лесковцу. Па имате адвоката Петронијевића, који је био судија окружног суда у Пећи и који има велика сазнања о томе шта се дешавало, а то је територија Рамуша Харадинаја. И то је још човек који је добро правнички поткован, један од наших најбољих адвоката. Имате и лекаре који су радили те обдукције и људе који су били на том простору. Веома добре податке има, рецимо, Зоран Мијатовић, који је предао ту документацију БИА.
Били сте председник Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права. Где су, према подацима тог Комитета, вршени најтежи злочини на Космету?
— Комитет је основао Савет министара државне заједнице СЦГ 1992-93. Сви подаци надлежних државних органа су били прикупљени и стављени у процедуру док није дошло до Кумановског споразума и повлачења оружаних снага Србије са простора КиМ, и том приликом повучена је и та документација. Неки докуменати су остали, као што су обдуктивни записи у Институту за судску медицину Медицинског факултета у Приштини, али добар део те прикупљене документације је касније предат Хашком трибуналу од стране БИА, Комитета за прикупљање података, а после 5. октобра када је министар правде био Владан Батић он је све те извештаје послао у Хашки трибунал.
Где су се дешавали најтежи злочини? На целој територији КиМ где су били оружани сукоби. Да ли је највећи злочин убити једног командира полиције као што је то био Срђан Перовић, отети га прво па га убити на веома свиреп начин? Или је то убиство Албанки које су само биле лојални грађани Србије. Или је то злочин као што је отмица познатог хирурга Томановића, коме се губи сваки траг након што је отет и одведен у непознатом правцу.
У вези са случајем Харадинај, Србија га тражи за злочине који нису обухваћени процесом у Хашком трибуналу. Ви сте навели неке од тих злочина, између осталог и над неалбанцима.
— Након повлачења безбедносних структура Србије са КиМ дошло је до погрома у појединим срединама у коме су страдали пре свега цивили. Али имајући у виду да су на том простору касније целокупну власт обављали људи из Приштине, није било могуће тражити и пронаћи те гробнице. Очекивало се много од Хашког трибунала и других међународних институција да ће да открију те локације, било је и неких дојава. Међутим, у ситуацији када се видело да људи који су пристали да сведоче или су указивали на одређене људе који су чинили те злочине нестају, бивају убијени или извршавају самоубиство из Хашког трибунала кажу — ето, немамо доказе.
Наша држава тврди да постоје сведоци који су спремни да потврде да је и сам Харадинај, не само по командној одговорности него и лично вршио неке злочине.
— То је тачно. Докази које је држава прикупила налазе се у државној документацији и сада те доказе треба предочити пред надлежним судом. А због ситуације која је била у претходном периоду са сведоцима имена тих људи се крију да их не би задесила судбина оних који су пре тога имали та и таква сазнања.
Рекли сте да су људи који су чинили најстрашније злочине данас слободни. Да ли би вас изненадило када би француски суд одлучио да пусти Харадинаја?
— Већ сам рекао да ме то не би изненадило. Једно је мој став и жеља да сви који су учинили насиље буду изведени пред лице правде. Досадашња искуства говоре супротно, као и искуство везано за Хашки трибунал. Ја сам приказао само три жртве за које су државни органи утврдили ко их је убио. То су монструозне фотографије, а многи су се згражавали како можемо то да прикажемо. Али како се осећала жена која је на пределу задњице, доњих екстремитета, леђа, руку имала такве крвне подливе од којих је вероватно умрла, без обзира на то што су касније регистровани пројектили који су разорили њену лобању? Колико је то било брутално насиље? Притом је реч о Албанки. Ја ту обдукцију нисам радио него човек који је наставник на Медицинском факултету у Приштини. Та иста жена има пластичну кесу око главе. Или њена ћерка на којој су знаци силовања толико евидентни. Или шта је преживео тај Срђан Перовић који је био отет и касније његово тело са веома тешким повредама ексхумирано двадесетак километара од Пећи. Видите да докази постоје. А ако хоће да гаје таквог човека у својој средини, нека гаје, јер ће његова агресивност бити уперена и према сопственом народу.
На кога мислите?
— На те као што су Насер Орић, Рамуш Харадинај и други људи. То кажем Албанцима и Бошњацима, али и Србима који су осуђивани.
Како коментаришете информацију о нових 57 оптужница против Срба на Косову. Има ли томе краја? И да ли је то чисто политичка игра?
— Видели смо те апсурдне ситуације у прошлости где су осуђивани људи по командној одговорности као што су генерали војске и полиције Србије, а није осуђен човек који је био њихов надређени, председник Србије. Не кажем да постоји одговорност бившег председника Србије, али не видим како то одговарају начелник Генералштаба, командант корпуса…
Селективно. А селективно одговарају и пре свега Срби. Сетимо се само случаја Готовине и Маркача.
Имали сте и Блашкића. Шта то указује: или су судије неадекватне или пак постоје неки други утицаји о којима можемо да причамо. Није примерено да неко буде толико осуђен а након тога ослобођен. Сад кажу: Рамуш није крив. Па хајде да докажемо или оповргнемо оптужнице против њега.
Шта очекујете у поступку против Насера Орића?
— Имам обимну документацију који чине обдукциони записи тела пронађених у источној Босни, а као последица убистава Насера Орића и његових људи. У Сарајево сам отишао у априлу због командира станице полиције у Братунцу Милошевића, чије смо посмртне остатке ексхумирали у Сандићима поред Братунца. На телу смо нашли повреде у виду прострелне ране и прелома костију лобање, што указује на то да је прво погођен пројектилом а након тога ударен тупим предметом. Сада други сведоци који су присуствовали догађају треба да то потврде. Ако суд има професионалне части, а ја се надам да има, онда ће донети неку пресуду.
Сведочили сте и у поступку Ратку Младићу.
— У Хагу сам био осам-девет пута, од генерала Крстића, закључно са Младићем. Испитивање у случају Младића требало је да траје седам сати, а трајао је 16 и по сати. Оно што је мој упечатљив утисак је чињеница да када је ослобођен Насер Орић из Хага речено је да не постоје докази. Тужилац у случају Младића покушао је да ме дискредитује вадећи обдукциони записник Костадина Поповића, који је за Божић 1993. заробљен у Кравици и одведен у Сребреницу, где је убијен на веома суров начин ударцима. Људи који су преводили са српског на енглески погрешно су превели неки закључак који сам дао, и они су то покушали да искористе. Утврђено је да је превод погрешан, али тако је на посебан начин испливало да су имали те доказе кад су судили Насеру Орићу. Зашто их нису употребили? Зато што у Кравици није убијен на свиреп начин само Костадин Поповић него и његов отац. То су докази који ће пре или касније испливати на површину, поготово кад се отворе архиви Хашког трибунала.
Председник сте Координационог тела за југ Србије. На Косову се ситуација заоштрава. Да ли се то на било који начин одражава на безбедносну ситуацију на југу Србије?
— Имамо стабилну безбедносну ситуацију на југу Србије у дужем временском периоду и представнике локалне самоуправе који сарађују са државним органима на решавању свих питања. Држава Србија финансира све активности локалних самоуправа, јавних предузећа, просвете, здравства… Те обавезе се испуњавају у пуном обиму. Координационо тело има трансферна средства из свог буџета у износу од 261 милион динара које деле локалне самоуправе Прешева, Бујановца и Медвеђе. За ову годину тај буџет је повећан за пет милиона. Из средстава Координационог тела стипендирано је 415 средњошколаца, 30 студената, подељен је бесплатни школски прибор за полазнике и ученике првог разреда основне школе и низ других активности. То је нормалан ток, и нема индиција да напетост са Косова може да се прелије на овај простор.
