Још од распада бивше Југославије, Балкан се показао као идеално место за одлагање „политичког шкарта“, па су тако ислужени политичари, без кредибилитета у својим земљама, добијали функције „високих представника“ и којекаквих посредника у мировним преговорима.
Крајем прошлог века, кад су окончани ратови за југословенско наслеђе, чинило се да су се екс-Југословени, ако ништа друго, отарасили ислужених политичара са Запада. Међутим, преварили смо се. Не само да су бивши још актуелни на Балкану, него су се „повампирили“ и бивши-бивши, они који су одавно завршили и каријеру у нашем региону.
Безобразан, мртав и бео
У последњих месец дана имамо праву поплаву западних бивших-бивших који готово свакодневно нешто сматрају и указују, не би ли нам својим „добронамерним“ саветима помогли да решимо све наше балканске проблеме. Као да нису допринели да они и настану.
Слично као у спортским причама из серије „Куцамо на врата заборављених асова“, ових дана смо се присетили најозлоглашенијег високог представника за Босну и Херцеговину Педија Ешдауна који је саветовао ЕУ да се придружи америчким санкцијама против Милорада Додика.
За неупућене, Ешдаун је био високи представник за БиХ од 2002. до 2006. године и остао је познат као „колонијални гувернер“ за чијег је мандата најжешће прекрајан Дејтонски споразум. Сам Ешдаун, тада лидер распалих британских либерала, добио је међународну функцију у Босни у време кад су и он и његова странка били политички мртваци у Великој Британији.
Све то му није сметало да као оживели „политички зомби“ из Велике Британије, земље на излазним вратима ЕУ, саветује Унију да се прикључи санкцијама против Додика.
Косово — депонија „политичких мртваца“
У суштинском смислу, утицај политичких живих мртваца највећи је на Косову. А у последњих месец дана имали смо, језиком хорор филмова, највећи излазак политичких зомбија из гробова.
Прво смо имали „режисера Рачка“ Вилијема Вокера, нижеразредног америчког дипломату, који је приликом дизања његовог споменика дао себи за право да „кадрира по Косову“ оценивши да је прошло време актуелног председника Хашима Тачија, иначе његовог саборца из ОВК дана.
Још један од „заборављених асова“ којих смо се присетили ових дана је и Марти Ахтисари, бивши председник Финске и специјални изасланик УН за преговоре о статусу Косова, који се данас, десет година после пропалих преговора, појављује као специјални саветник Хашима Тачија.
У игранку политичких мртваца на Косову укључили су се и широј јавности мање познати ликови попут републиканског конгресмена Дејна Роребахера који је наводним писмом председнику Србије Томиславу Николићу предложио размену територија. Поменути конгресмен се током ратова деведесетих залагао за бомбардовање српских војних снага на тлу Србије, па је чак и критиковао НАТО да није довољно ефикасан.
Ворхоловска слава и „дивљачки“ милиони
Осим поменутог „покера асова“, ако бисмо мало даље отишли у (блиску) прошлост, ископали бисмо још већу галерију ликова, политичких диносауруса, који се годинама након злочина које су починили/инспирисали на Балкану, свако мало враћају на место злочина.
А шта смо ми богу згрешили да нас политички зомбији стално походе у последњих скоро три деценије? Разлога је много.
Први разлог су већ отрцаних ворхоловских 15 минута славе, а бивши политичари које је својевремено огрејала светлост рефлектора, попут наркомана, овисни су о медијској пажњи и увек траже још. А трусно подручје Балкана је увек погодно за још који минут ворхоловске славе.
С тим у вези, неко ко је у својој земљи одавно неважан, на Балкану на којем је још јак „рајински менталитет“ не само становништва, већ и политичких елита, ма колико био бивши-бивши, овде има илузију важности.
Трећи и можда најважнији разлог непрестаног похода политичких зомбија на Балкан огледа се у профитабилности повратка „злочинаца на место злочина“. Осим што су добили моћ која им ни по којем критеријуму не припада добили су и могућност склапања коруптивних послова са локалним елитама и брзог богаћења, какво је у земљама њиховог порекла незамисливо.
А последња инвазија зомбија сигурно има везе и са „брегзитом“ и победом Доналда Трампа на америчким изборима које су изазвале потресе у целом свету и након којих ће се променити међународни поредак. А у неком новом светском поретку у најави, врло лако би се могло десити да овај део света више не буде погодно тле за политичке мртваце са Запада.
Зато су сад и нагрнули на Балкан. Можда им је то последњи пут.
