Да је тренутно најреалнији сценарио да ванредних парламентарних избора неће бити, сагласан је и извршни директор Цесида Бојан Клачар, који то за Спутњик образлаже чињеницом да они не би у пуној мери одговарали ни партијама на власти, али ни онима које су у опозицији.
Једно сигурно — прекомпозиција
Разлози за расписивање парламентарних избора, појашњава даље Клачар, могу да буду једино на нивоу политичке процене Српске напредне странке да може да направи исти резултат као прошле године, а да евентуално нека од изборних листа остане испод цензуса, али се СНС највероватније на то неће одлучити.
Ванредни избори, додаје Клачар за Спутњик, не одговарају ни опозицији која се, како констатује, више бави сама собом него конципирањем неких нових политика.
„Колико год различите стране прижељкивале и најављивале парламентарне изборе, утисак је да је веома мали број странака којима ови избори, односно ванредни парламентарни избори, у овом моменту одговарају“, јасан је Клачар.
Србију ће дефинитивно после председничких избора сачекати реконфигурација, односно прекомпозиција политичке сцене, каже саговорник Спутњика и наглашава да би та прекомпозиција би била још израженија у случају да се распишу ванредни парламентарни избори, и то из неколико разлога.
„Најважнија су два разлога. Први је појава Вука Јеремића и Саше Јанковића, који ће сасвим сигурно имати политичке амбиције и на тај начин ће постати неизоставан део политичког живота након ових или неких следећих избора. Други разлог је да би врло вероватно дошло до одређених померања кад је реч о оним странкама, односно изборним листама које су прошле године прешле цензус“, тумачи Клачар за Спутњик.
Вероватно није најреалнији сценарио, прецизира директор Цесида, да би под постојећим околностима све те листе прешле тих магичних пет одсто имајући у виду бројне интерне проблеме са којима су се сусретале и Демократска странка Србије, али и коалиција окупљена око Чедомира Јовановића и Бориса Тадића.
Ванредни парламентарни избори у овом моменту не би одговарали ни Социјалистичкој партији Србије јер она нема свог председничког кандидата и била би, према Клачаревом мишљењу, у великом проблему како да објасни ту ситуацију својим бирачима.
Српска Радикална странка и покрет „Доста је било“, заокружује причу Клачар, вероватно би остали на сличном нивоу као на прошлим изборима.
Док је овакве опозиције…
„Оно што остаје непознаница јесте у ком би аранжману Вук Јеремић изашао на те изборе, али он свакако има потенцијал да пређе цензус. Такође, нејасно је да ли би Саша Јанковић био део неког ширег тима са Демократском странком или би наступио одвојено“, сматра Клачар.
Уколико би Јанковић, додатно прецизира Клачар, евентуално имао неку врсту сарадње са ДС-ом, вероватно да би евентуални парламентарни избори били добри и за Демократску странку, макар на нивоу да освоје нешто већи број гласова него што су то урадили 2016.
Колико год било незахвално прогнозирати генерално изборне резултате, јер они увек доносе одређену врсту изненађења, Клачар истиче да је на основу анкета и трендова у последњих годину дана врло је тешко очекивати да би коалиција окупљена око СНС-а на тим евентуалним парламентарним изборима направила лошији резултат него што је то било 2016.
„Односно, како се тренутно може видети из истраживања, политички капитал који је СНС освојио 2016. није умањен упркос појави неких нових актера. Тако да сам после ових или неких будућих парламентарних избора склонији да ће до прекомпозиције доћи међу опозиционим странкама, него што ће то да угрози изборни резултат владајуће коалиције“, прогнозира Клачар.
Владајућа коалиција може да размишља о евентуалним изазовима, закључује директор Цесида, тек кад на опозиционом полу добијемо артикулисану опозицију са јасним програмом и неким новим лидерима.
Дакле, на пролеће само избори за председника. Па прискочите. Избор је, већ сад, велики.
