Турска је међу најагилнијим земљама које лобирају за учлањење Косова и Метохије у Унеско и то је део њихове стратегије неоосманизма, упозорио је амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.
За неупућене, неоосманизам је националистичка, исламистичка и пантуркистичка идеологија која заговара обнову утицаја Османске империје, која се простирала на подручју данашње Републике Турске и на просторима Закавказја, Централне Азије, Блиског истока и Балканског полуострва.
Подршка „својима“
Историчар др Александар Раковић слаже се са Танасковићевом оценом и додаје да је турски концепт неоосманизма развијао професор Ахмет Давутоглу, бивши премијер Турске, претходних неколико деценија.
Према његовим речима, неоосманизам је један политички и културни концепт којим се успоставља „старатељство над некадашњим османским просторима на Балкану, а посебно над народима који баштине османску традицију, а то су на Балкану — Бошњаци и Албанци“.
„У низу јавних иступа високих турских политичара често је истицано јединство Турака и Бошњака с једне стране, и Турака и Албанца са друге и слали су поруке да Турска никада неће оставити на цедилу своју заоставштину на Балкану а то су, како они сматрају, бошњачки и албански народ. С тим у вези, они ће увек пружати подршку својим политичким, културним и верским намерама и уколико буде било неких несугласица са суседним народима, Турска ће увек гледати да буде на страни оних које је за собом оставила на Балканском полуострву“, каже Раковић за Спутњик.
Подсећања ради, турски председник Реџеп Тајип Ердоган у последњих пет година изјављивао је да му је Алија Изетбеговић „оставио Босну у аманет“ и претио да ће „онај ко дирне Бошњаке имати сто милиона Турака против себе“ уз упозорење да би турски војни брод могао да уплови у Неум (место у БиХ на обали Јадранског мора).
Оцеубиство Ататурка
Кад је реч о Косову, Ердоган је у више наврата истицао да је Турска подржавала и да ће наставити да подржава јужну српску покрајину, а посебно се „прославио“ изјавом у Призрену коју је после неспретно покушавао да демантује — да је Косово његова друга држава.
И бивши премијер Турске и главни идеолог неоосманизма Ахмет Давутоглу је у Бањалуци прошле године дао неколико изјава које су озбиљно узнемириле хришћанско становништво у БиХ. „Турци су били одувек овде и остаће у БиХ“, „Босна је онаква какву је Алија Изетбеговић оставио“ и „Бањалука се никад не може одвојити од Сарајева“, изјаве су Давутоглуа које су подигле температуру у Бањалуци.
Идеологија неоосманизма коју заговарају Ердоган и друштво око њега у доброј мери се разилази са традицијом секуларне Турске коју је установио Кемал Паша Ататурк, а Раковић каже да се Ердоган неће обазирати на секуларно наслеђе творца турске нације и да ће га користити колико му буде требало.
„Политика Турске биће у складу са идеологијом и идејама Реџепа Тајипа Ердогана, а једна од тих идеја је и неоосманизам који се не односи само на Балканско полуострво него и на муслиманске државе некадашњег СССР-а, па чак и на Крим. Притом, треба да имамо у виду да у овом моменту, кад је Русија ставила Турској до знања да је снажнија, улога Турске на тим просторима је мања. Али то не значи да неће у неком другом моменту одмеравања снага постати већа. Овде код нас можемо очекивати да ће турска подршка албанским сепаратистима и Бошњацима у БиХ бити снажна, с тим што Бошњаци и Албанци имају подршку америчке и британске службе и њихових политика“, каже Раковић.
Зукорлић — кључни играч неоосманизма
Чак и сада, ако би дошло до неког заокрета америчке политике, а то би трајало неколико година, сматра Раковић, ти одвојени амерички утицаји на Балкану би се вероватно прилагодили британским и чекали прилику да Трамп сиђе са власти и да се врате на стару клинтонистичку политику коју су водили.
„Што се тиче балканског простора, није само реч о неоосманизму,него и о подршкама које му пружају Велика Британија, што је већ традиционално, а такође и САД, а сада ћемо видети у којој мери ће остати та подршка. Али до сада је то било тако, тако да је тај систем међусобне комуникације који је био против интереса српског народа и који је био веома стабилан на нашем простору, тек сад почео да се нарушава“, оцењује Раковић.
Према његовим речима, Турска свој утицај у Србији највише остварује у Старој Рашкој код муслимана Бошњака, општинама Прешево и Бујановац, као и на Косову и Метохији, а чак и у Београду постоји једна турска школа.
„Културне и верске институције Турске су јако присутне на просторима где живе муслимани. Они посебно играју на карту Исламске заједнице Муамера Зукорлића, која повремено, наводно, има неке несугласице са њима, али је велико питање да ли су те несугласице фабриковане или заиста постоје. С друге стране, појачава се и утицај вехабијских земаља са Блиског истока, тако да је могуће да ту има несугласица. Међутим, турски утицај ће овде још дуго времена бити најјачи, упркос томе што делују и Иран и земље Арабијског полуострва, зато што Турска ипак има спону која је везује за муслимане на Балкану, а то је заједничка историја коју они баштине. Њихов утицај на балканске муслимане биће јак, посебно због тога што је неких четири милиона Турака пореклом са наших простора“, закључио је Раковић.
