Мало је вероватно да је бивши председник у директној вези са прогоном новог лидера, али чак ни новине које не воле Трампа признају да је наводни организатор прогона фонд Организовање за акцију заиста у директној вези са Обаминим окружењем.
Доналд Трамп је оптужио Барака Обаму да управо он стоји иза кампање за дискредитовање новог америчког председника. „Мислим да је иза тога председник Обама, јер његови људи дефинитивно стоје иза овога“, рекао је Трамп на телевизији „Фокс њуз“.
„И Обама и Клинтонова су отворено позивали људе да не одустану, да се не заустављају и не прекидају протесте“.
Трамп сматра да је Обамино понашање у супротности са тајним председничким кодексом према којем се бивши лидери САД (који се традиционално и даље „називају“ председницима) уздржавају од директних коментара о раду својих наследника.
Трамп је поменуо непрофитну организацију Организовање за акцију коју је основао бивши менаџер Обамине кампање Џим Месина 2013. након реизбора председника Обаме. У коментару за Си-Ен-Ен је признао да та организација „има 14 професионалних организатора који су укључени у, на пример, обуку локалних активиста да би се ефикасно супротстављали главним ставкама на дневном реду Републиканске партије“.
Подсетимо да је раније портал „Вашингтон фри бикон“ саопштио да су Обамине присталице повезане са цурењима која су довела до прве жртве у Трамповом тиму — оставке саветника за националну безбедност Мајкла Флина. Обамине присталице бојале су се да ће Флин објављити податке о нуклеарном споразуму са Ираном, који је 2015. закључила Обамина администрација, и водили су кампању за дискредитовање овог званичника. Конкретно, у овој кампањи против Флина радили су људи из тима његовог претходника, помоћника за националну безбедност председника Обаме, Бена Родса.
„Нема никаквих доказа!“
Амерички, а затим и британски медији пожурили су да негирају Трампове тврдње о умешаности његовог претходника у кампањи за дискредитовање. Тако Еј-Би-Си наглашава: нема никаквих доказа о директној умешаности бившег председника у организацију цурења. Организација за акцију коју је поменуо Трамп заиста је изникла из председничке кампање Барака Обаме, признао је лондонски „Гардијан“.
„Дневни ред Организације се гради у складу са Демократском партијом и садржи све кључне тачле Обамине политике“, додаје лист. Али за побијање британски лист користи следеће аргумент: с обзиром да је Организација за акцију „непрофитна организација, она не може да подржи ниједног политичког кандидата“. „Нема доказа да је бивши председник (Обама) лично учествовао у раду организације“, наводи „Гардијан“.
Лист подсећа да су републиканци и десничарски медији оптужили Обаму да он не само што стоји иза цурења, већ и иза бројних протеста који су почели од Трампове инаугурације 20. јануара и захватили различите градовима у САД.
Обама и његови „банкстери“
Професор Више економске школе, американолог Александар Домрин сматра да бивши председник САД Барак Обама заиста стоји иза организације протеста против Трампа. Међутим, он сматра да је са становишта експерта важније питање — ко стоји иза Обаме.
„Не раде сви демонстранти који учествују у демонстрацијама против Трампа без икакве користи“, истиче је извор. Домрин је подсетио да су више од половине становника Вашингтона црнци (50,7 одсто према попису из 2010. године), од којих су многи незапослени. „Један од начина зараде за ове људе је да буду плаћени да учествују на таквим протестима. Узгред, највећа концентрација Афроамериканаца у Вашингтону је у областима непосредно уз Капитол“, каже американолог за лист „Взгљад“.
Истовремено Домрин сумња да Обама за финансирање демонстрација користи своју Нобелову награду. По његовом мишљењу, за ово би, као прво, могли да дају новац „банкстери“ из финансијског сектора америчке економије, глобалисти који су се отворено кладили на Хилари Клинтон током предизборне кампање.
„То су, свакако, они милијардери који су финансирали фонд који је створен током изборне кампање Хилари Клинтон. И, очигледно је да Сорошева фондација такође финансира протесте и информационе нападе на Трампа. Дакле, ова је нека врста финансијског фонда од глобалиста, интервенциониста и неоконзервативаца и екстремних либерала“, сматра овај експерт.
Осим тога, Домрин истиче да сам Барак Обама не намерава да одлази из политике и то није крио. „Обама је на неко време отишао у сенку, али мислим да ће смислити шта ће радити, исто као што је Хилари већ најавила да намерава да се кандидује за градоначелника Њујорка. То је од самог почетка био политички пројекат. Мало је вероватно да ће они који су стајали иза њега још у време изборне кампање одлучити да одбаце овај пројекат“, предвиђа Домрин.
Скандали у градским кућама
Веза бившег америчког председника са протестном кампањом против Трампа никога не изненађује, истиче за лист „Взгљад“ аналитичар американолог Дмитриј Дробницки.
„И Обама и Хилари Клинтон отворено су позивали људе да не одустану, не заустављају се и не прекидају протесте“, подсећа саговорник. „Осим тога, у последње време протести су били повезани са градским кућама — јавним окупљањима републиканаца у различитим деловима САД. На овим скуповима лево-либерално оријентисани активисти покушавали су да заузму већину места у салама и нису дозвољавали републиканским конгресменима, гувернерима и политичарима да говоре, на сваки начин покушавајући да спрече њихов наступ“, наводи експерт.
Највероватније се директним организовањем активности и контролом „избацивања“ у медије баве ужи стручњаци, истиче саговорник. Ипак, Дробницки сматра да је очигледно да стари лидери, Хилари Клинтон која је изгубила изборе и Барак Обама, који је одрадио свој мандат, не желе да напусте политичку борбу. „Овде је у питању да демократе, у облику тешке кадровске кризе, нису спремне да оставе на миру ни једно ни друго. А они, као дисциплиновни партијски чланови, стављају своју робну марку на протесте против Трампа“, објашњава он.
У очекивању нових цурења и лажних вести
Трамп је у својој изјави за „Фокс њуз“ истакао да ће се цурење, као део кампање против њега, наставити.
У међувремену, извори Си-Ен-Ен-а тврде да је председник лично дозволио да се провере телефони запослених у његовој администрацији у потрази за изворима „изливања“. Пре тога је Си-Ен-ЕН јавио да је портпарол Беле куће Шон Спајсер на једном састанку захтевао од њих да предају телефоне због провере.
Раније је Трамп одбио да учествује 29. априла на традиционалној вечери Удружења дописника акредитованих у Белој кући. Тиме је почела нова рунда сукоба између шефа државе и медија. Пре тога је Шон Спајсер објавио о редовној конференцији за медије „без камера“, што је искључило са догађаја неколико великих медијских кућа.
Удружење дописника из Беле куће изразило је „оштар протест“. Трамп је већ говорио да телевизија Си-Ен-Ен и новине „Њујорк тајмс“ намерно шире лажне вести и представљају велику опасност за Сједињене Америчке Државе.
Као потврда Трампових речи „Њујорк тајмс“ је у уторак објавио чланак из којег следи: Русија наводно жели да искористи турбуленције у Белој кући, коју је створио Трамп, и тиме повећа свој глобални утицај. Као потврду ове тезе, лист је покушао да искористи мишљење руских стручњака.
„Сјајно је што је Трамп створио унутрашње турбуленције као што смо желели. Сада је он фокусиран на своје унутрашње проблеме, што значи да имамо више слободе за маневрисање. Нека они решавају своје проблеме. Тамо, а не у Украјини. Тамо, а не на Блиском истоку. Тамо, а не у НАТО-у. Тако сви сада мисле“, цитирао „Њујорк тајмс“ главног уредника радија „Ехо Москве“ Алексеја Венедиктова.