Амерички председник Доналд Трамп ноћас се први пут од ступања на дужност обратио Конгресу. Говорио је о основним правцима унутрашње и спољне политике, а као неке од проблема с којима се Америка суочава навео је незаштићене границе, пропалу индустрију, запуштену инфраструктуру.
Аналитичари наглашавају Трампов економски национализам и намере да обнови инфраструктуру, оштру трговинску и имигрантску политику, широк обим дерегулације, велике пореске олакшице у укидање и замену „Обамакера“.
За колумнисткињу магазина „Недељник“ Љиљану Смајловић, Трампов економски национализам неспојив је са „Њу дилом“, планом економске обнове Америке из тридесетих година прошлог века, али ако се остваре планови Трамповог стратега Стивена Бенона, Трамп би могао да постане популаран као творац „Њу дила“ Франклин Рузвелт. Међутим, још нисмо видели назнаке тог плана, наглашава Смајловићева.
„То звучи као одлична идеја, знам какво је огорчење у Америци због запуштености инфраструктуре док се ратује на другим континентима, али још нисам видела опипљиви план о коме Стивен Бенон говори. Он говори о хиљадама милијарди долара, још нисмо чули како ће то да се оствари уз огромно повећање буџета за војску“, каже она.
Трампов говор је, према речима Смајловићеве, мекши у односу на инаугурациони говор, али без дисконтинуитета у односу на њега. Кад је реч о превазилажењу страначких разлика, о томе говоре сви амерички председници. То је било обећање и Барака Обаме, али када је напустио дужност, говорио је о страначком јазу који је још дубљи него што је било када је ступио на дужност.
„Сада председник Трамп говори мекшим тоном и обраћа се демократама, али, колико видим, демократе имају намеру да се против њега боре тактиком спржене земље. Они немају намеру да праве компромисе, покушаће да га делегитимизују или, ако је могуће, да га криминализују. Не видим назнаке никаквих компромиса. Такође мислим да Трамп није неки велики уступак направио ни републиканцима са којима се не слаже“, објашњава Смајловић.
Према њеним речима, једино изненађење је то што амерички председник у свом првом обраћању Конгресу није помињао ни Русију, ни Северну Кореју, ни Иран.
Зашто није поменуо Русију
Руски стручњак за Америку Михаил Сињељников Оришак каже за Спутњик да то што Трамп није помињао Русију у свом говору не би требало да брине Москву. Он истовремено не верује да ће САД наћи нове савезнике у свету као што је Трамп најавио.
„Он још нема доследну спољну политику и свеобухватну слику света. Стога је за сада то пре свега декларација о намерама. Америчка политика је увек била заснивана на условљавању, а објекат условљавања не може да буде пријатељ, већ искључиво вазал. САД имају велики број вазала, али не и пријатеља — због глобалне доминације и због политике коју спроводи Вашингтон. САД никад нису ни настојале да пронађу пријатеље, и не верујем да ће се доласком Трампа на власт ова концепција променити“, објашњава Сињељников Оришак.
Коментаришући Трампове речи да нова администрација очекује да страни партнери Вашингтона, укључујући оне у НАТО-у, непосредно учествују у стратешким и војним операцијама, Алексеј Фењенко са Института за међународну безбедност Руске академије наука каже за Спутњик да Трамп донекле понавља Обамину идеју, коју је он изнео још 2010.
„Тада је Обама говорио да би САД требало да пренесу део обавеза на савезнике. Рецимо, Велика Британија је била задужена за Блиски исток, Немачка — за одвраћање Русије, Јапан — за одвраћање Кине. Мислим да ће Трамп јачати сарадњу са овим земљама“, каже Фењенко.
Што се тиче нових пријатеља, Фењенко сматра да ће нови амерички председник вероватно покушати да успостави бољу сарадњу са Саудијском Арабијом зарад одвраћања Ирана, са Аустралијом и Вијетнамом — зарад одвраћања Кине, али не искључује ни „продор“ у Централну Азију са циљем да земље региона одустану од сарадње са Русијом у оквиру ОДКБ-а.
„Без обзира на предизборну реторику Трампа и могуће споразуме о нормализацији, Русија ће у очима Американаца остати стратешки непријатељ САД“, каже Фењенко.
