Седница Истражног одељења тог суда биће отворена за јавност и заказана је за 9 часова.
Апелациони суд у Колмару има три опције у свом одлучивању, тако да може да наложи прикупљање додатних информација и затражи даље разматрање случаја на следећој седници, такође може да да позитивно мишљење о захтеву Србије за изручење или да се са њим не сагласи, навела је раније портпаролка суда Сандра ди Роса.
Према њеним речима, уколико Апелациони суд у Колмару да негативно мишљење о захтеву Србије, изручење Харадинаја неће бити могуће.
После тога, Харадинај ће бити слободан да напусти Француску, а Србија не би имала право да се жали на одлуку.
Уколико пак Апелациони суд утврди да су испуњени услови за изручење Харадинаја, коначну одлуку о изручењу донеће француска влада, навела је портпаролка суда у Колмару.
Тај суд је 9. фебруара одржао јавну седницу на којој су своје ставове о захтеву Србије изложили Харадинај и његови браниоцу, па је ради већања (утврђивања испуњености услова и гласања) о захтеву Србије за изручење одложио доношење своје одлуке.
Задатак суда у Колмару је да утврди да ли су испуњени услови за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији, која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу са процесним законима Француске.
Уочи саопштавања одлуке, Харадинајев адвокат, Аријан Коци каже да верује да Србија не може да обезбеди „нове доказе“, пренео је РТС позивајући се на приштинске медије.
„Чврсто верујем да ће коначна одлука бити у корист Харадинаја“, рекао је адвокат Коци.
Он је оптужио политичаре у Србији да покушавају да утичу на правосуђе у Француској у вези са случајем Харадинај.
„Рамуш Харадинај је ослобођен у Хагу. Сваки дан његовог рата пажљиво су истражили тужиоци у Хагу“, рекао је Коци.
Он није, међутим, одбацио могућност да суд у Колмару поново пролонгира саопштавање одлуке о Харадинају.
„Мислим да не постоји правни разлог да се досадашње мере наставе и након 2. марта“, рекао је Коци.
Харадинај, који је лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по српској потерници, а Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење.
Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КИМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.
Извор: Танјуг
