Упркос тапшању по рамену званичника свих земаља и ентитета региона (Србија, Косово и Метохија, БиХ, Црна Гора, Македонија и Албанија), које је намеравала посетити, као и вишеструком понављању мантри да је „Унији стало до Балкана“ и да „ЕУ неће бити комплетна без свих све држава Западног Балкана“, ситуација на терену је потпуно другачија.
О чему извештавају и медији земаља Европске уније. Тако је немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, уочи посете Могеринијеве, оценио да су сукоби унутар шест земаља региона, „унутар њих, међу њима и са трећима, све чешћи и због њих је најважнији, можда и једини, заједнички циљ све даљи — приступ ЕУ“.
Како у пракси изгледају магловита реалност Западног Балкана у односу на светлу садашњост и будућност виђени очима бриселске дипломатије, показаћемо у наставку.
Србија са Косовом или без њега
Иако је пре неколико дана Србија у Бриселу отворила два нова поглавља у преговарачком процесу са ЕУ и упркос томе што свакога дана у сваком погледу све више напредујемо, однос Србије са делом своје територије — Косовом и Метохијом — јесте, како наводи „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, „затегнут као што није био годинама“.
Уз то, Србија, иако је многи сматрају најстабилнијом земљом региона, у трајном је, мање или више тихом, сукобу са суседима, пре свих са чланицом ЕУ Хрватском, шампионом по бујању неонацизма, и Босном и Херцеговином, у којој Бакир Изетбеговић систематски ради на кварењу ионако затегнутих односа.
Србија тренутно само што није ушла у кампању за председничке изборе због којих у наредних месец, месец и по дана, неће радити ни Скупштина, а искуство нас учи да у кампањама не можемо рачунати на смиривање политичке ситуације или решавање озбиљних (међу)државних проблема.
Кад је реч о Косову и његовој светлој европској будућности, довољно је рећи да је на готово свим листама европских земаља на којима се нашло, по свим параметрима горе и од БиХ.
Мирна, али гладна Босна
Иронијом судбине, Федерика Могерини била је принуђена да откаже посету кључној земљи своје „балканске турнеје“. А у Босни, упркос све чешћим обећањима ЕУ о убрзаном напретку у дисциплини „евроинтеграције“, ситуација од завршетка грађанског рата никад није била гора.
Сарајевски портал „Кликс“ недавно је у анализи актуелног стања у БиХ навео да поред тога што је Босна најсиромашнија земља Европе, у њој законодавна власт не функционише, извршна је у техничком мандату, главни тужилац је суспендован, питање је да ли ће држава бити у стању да издаје пасоше, грађани се масовно исељавају, политичари су у затворима али и даље обављају јавне функције, под знаком питања је финансијска стабилност земље…
Македонија пред распадом
Ако је донедавно важила за најстабилнију земља региона с најбољим економским показатељима, данас је Македонија нестабилнија и од Босне и Херцеговине. Перманентна политичка криза која је тињала годинама није решена изборима. Напротив.
Најава нове владајуће коалиције уз редефинисање државног уређења по коме би Албанци добили неку своју „аутономну покрајину“ по моделу Косова у СФРЈ, уз одбијање председника Иванова да додели мандат Заеву, довели су до најдубље политичке кризе у овој бившој југословенској републици.
Уочи посете Могеринијеве, широм Македоније трају протести присталица ВМРО–ДПМНЕ, на којима се представници НАТО-а и ЕУ називају „окупаторима“, а високој представници ЕУ се, у знак добродошлице, поручује да је „персона нон грата“.
Албанија — последњи дани „Ататурка“ Раме
У односу на побројане земље региона, посматрајући са стране, Албанија изгледа као шампион, бар кад је реч о регионалној сарадњи. У смислу сарадње са сународницима у региону, а на штету (територијалног интегритета) суседних земаља, премијер Албаније Еди Рама доживљава као „албански Ататурк“, односно човек који би могао остварити национални сан — „Велику Албанију“.
Ма колико Еди Рама изгледао самопоуздано док гура прст у око лидерима суседних земаља причама о албанском јединству, у Албанији му изгледа гори тло под ногама јер се сукоб између власти и опозиције заоштрава, а опозиција тражи нове изборе, бојкотује парламент и „мобилизује улицу“.
Црна Гора — демократи(заци)ја без опозиције
На почетку „балканске турнеје“, Могеринијева се обратила црногорском Парламенту поручивши да је Европској унији стало до Црне Горе и „још више од тога — врата ЕУ су отворена за цео регион“. На њену жалост, опозиција је бојкотовала њено обраћање парламенту и тако у пракси показала разлику између реалног стања на терену и „погледа из Брисела“.
И ту не помажу приче о „позитивној улози“ коју Црна Гора има у региону, „због изузетних односа са свим комшијама“. Ма како из њене визуре изгледала „позитивна улога“ Црне Горе, реч је о дубоко подељеној земљи у којој се над припадницима највеће националне мањине „спроводи апартхејд“, а против лидера опозиције се воде монтирани политички процеси због, наводног, припремања „државног удара“.
