Премијер Александар Вучић је посету Кини пре годину и по дана почео обиласком Индустријског парка у Суџоу, најуспешнијег у Кини, са бруто производом пет пута већим од српског. Још тада је најављено да ће по узору на њега, у околини „кинеског“ моста који спаја Земун и Борчу, бити прављен Индустријски парк у Србији који би градиле кинеске компаније.
Како је управо саопштило Министарство пољопривреде, кинеска компанија „Чајна роуд енд бриџ корпорејшен“ (ЦРБЦ) почела је припрему изградње Индустријског парка у Србији. За то има подршку кинеске Владе, која је заинтересована да финансира тај пројекат, кажу у Министарству.
Председник ЦРБЦ Лу Шан је у разговору са нашим министром Браниславом Недимовићем потврдио да ће Индустријски парк, чији је део намењен агроиндустрији, бити изграђен у кратком року, а да ће „први резултати бити видљиви до краја године“.
Када то кажу Кинези, треба веровати.
Само пола године откако је приликом посете кинеског председника Си Ђинпинга Србији потписан споразум о свеобухватном стратешком партнерству двеју држава, два министра пољопривреде, Недимовић и Хан Чангфуо, средином јануара су потписали меморандум о сарадњи. А ни месец дана после тога, у Србији су, ево, представници различитих кинеских институција из области пољопривреде.
„То је почетак сарадње коју спуштамо на оперативни ниво“, каже за Спутњик заменик директора Сектора пољопривреде у Привредној комори Србије (ПКС) Александар Богуновић.
Гости су Министарства пољопривреде. У вишедневној посети су представници шест компанија и не само пољопривредних већ и трговачких кућа, Министарства пољопривреде и Академије за пољопривредно инжењерство.
Представници ПКС су им, каже Богуновић, приближили неколико фирми у Војводини. Били су у новосадском Институту за семе, који је заинтересован за извоз семенског кукуруза и за успостављање сарадње са научним институцијама из Кине. Такође и у „Карнексу“, који је велики извозник меса и производа од меса. Са процедуром за усклађивање сертификата како би био могућ извоз у Кину се већ почело. Фабрика уља и биљних масти „Витал“ је такође угостила Кинезе, као и једна од фарми која се бави органском производњом, наводи представник ПКС.
После потписивања протокола ово је, каже Богуновић, продубљивање сарадње.
„Спуштамо се, да кажем, на неки оперативни ниво. Покушавамо да повежемо институције, привреду, да убрзамо неке процесе везане за усклађивање сертификата, да покажемо трговинским ланцима да имамо производњу на стандардима који су на завидном нивоу и који задовољавају и захтевно тржиште ЕУ и друга светска тржишта“, истакао је он.
А каква су размишљања, запажања и предлози Кинеза биће познато након њихове посете. Све ће на крају бити сумирано, објаснио је представник ПКС.
Намера је, каже он, да људима из кинеског Министарства пољопривреде покажемо да имамо завидан ниво технологије и процеса производње и да практично убрзамо процедуру за добијање усаглашених сертификата.
„Можда је још преамбициозно говорити о постојању једног дистрибутивног центра за извоз наших пољопривредних производа у Кину. Јесмо конкурентни са ценама. То знамо, па да видимо како ће да крене почетак сарадње. Идемо корак по корак. Да не причамо унапред док се нешто не заврши“, опрезан је Богуновић.
Представници кинеских компанија дошли су у Србију, првенствено, каже министар Недимовић, да истраже потенцијале за улагања у прерађивачку индустрију. У овом тренутку најважнија је прерада воћа и поврћа.
Када би сваки Кинез дневно појео по једну шљиву, за шест дана би био потрошен цео њен годишњи род у Србији. Та слика довољно говори о величини кинеског тржишта и томе шта би за нас могло да значи.
Заинтересовани су и за прераду меса, млека и млечних производа.
Уосталом, мада званично није саопштено, није непознаница да је и кинеска фирма упутила писмо о заинтересованости за куповину Пољопривредне корпорације Београд, која је у државном власништву, са 23.000 хектара земље, у које спада и она око моста „Михајло Пупин“.
И Недимовић је констатовао да је план да представници кинеских компанија купе земљиште, на њему направе свој прерађивачки капацитет, прераде сировине које ће узети у Србији, да би их са већом вредношћу извезли у Кину.
Највећи „кајмак“ на српском воћу и поврћу убирају у Европској унији, где се оно углавном извози, па онда тамо прерађује. Идеја је да тај највећи, додати приход остане у Србији, стално истиче министар пољопривреде.
А да је лакше и исплативије када постоји сигуран пласман говори и искуство са руским тржиштем. Када је Србија потписала споразум са Русијом о слободној трговини, нисмо имали плантаже воћа, поготово не оне савремене, али смо имали тржиште и могућности за пласман. Сада је та слика сасвим другачија.
Зато се уздамо и у сарадњу са Кинезима који ништа не препуштају случају. Зато су формирали и посебну групу која редовно прати и извештава о свим активностима везаним за српско-кинеске односе и потписане споразуме.
