После расписивања председничких избора, рокови су почели да цуре, а за предају кандидатуре која мора да буде подржана именима 10.000 људи остало је непуних десет дана. Пред нотарима је овога пута велики посао јер сваки потпис мора бити оверен до 12. марта у поноћ, и овај пут то раде сами свуда где имају канцеларије. Од 1. марта, наиме, посао овере прешао је у потпуности у руке нотара. Оверавања у општинама остаће само тамо где нема нотара.
Поједине опозиционе странке, међутим, тврде да јавних бележника нема довољно и страхују да неће стићи на време да овере потписе за своје кандидате. Неки су чак тражили и мењање закона како би био одложен прелазак комплетног посла у руке нотара. Да ли је служба спремна да за кратко време овери, како се процењује, најмање 100.000 потписа, у случају да буде десет кандидата, за Спутњик је говорио директор Јавнобележничке коморе Миодраг Ђукановић.
„Ми смо се за ово припремали и припремили и данас практично има више оверитеља у јавнобележничким канцеларијама него што је то било до јуче, док су то радиле локалне самоуправе“, каже Ђукановић. У целој Србији су на располагању 152 јавна бележника, 21 помоћник и 258 приправника. Сви они су, како каже, овлашћени да самостално оверавају потписе. Према речима Ђукановића, минимум који један оверитељ може да уради је 100 потписа дневно.
Он указује да нема сумње да ће им од помоћи бити искуство са прошлих парламентарних избора, када су потписе оверавали заједно са колегама у судовима и у локалној самоуправи. Тада су, без неких већих проблема, како каже, оверавали просечно 300 потписа дневно.
„Ми имамо капацитет да дневно урадимо 40.000 потписа. Под условом, нормално, да све друго тече организовано, тако да са нашег становишта не би требало да буде никаквих проблема“, каже Ђукановић за Спутњик. На питање хоће ли нотари у канцеларијама примати потписе или ће ићи и на терен и бити доступни подједнако свима, председник Јавнобележничке коморе каже да је рад у канцеларијама продужен до 19 сати.
„Донета је и одлука да излазимо на терен у току радног времена и ван радног времена, и суботом и недељом ћемо долазити на позив странака и појединаца који се кандидују по редоследу поднетих захтева. Сваки захтев који се поднесе бележнику протоколише се са временом када је примљен, и излазимо свима, редом. Тако да не би требало да буде проблема“, сматра Ђукановић.
На питање колико ће коштати овера потписа, он напомиње — 50 динара са урачунатим ПДВ-ом. „Та иста овера потписа у редовној тарифи иначе кошта 360 динара. За правна лица и више, али ми то радимо као нашу друштвену обавезу, а не као финансијски ефекат“, напомиње он. Прецизирао је да нотари неће наплаћивати никакве трошкове на које би, иначе, по тарифи имали право, као што су излазак на терен, рад ван радног времена, рад суботом, недељом.
„Не можемо покрити ни стварне трошкове од тих 50 динара. Пола иде на ПДВ и на неки обавезни порез. Али ово је друштвени задатак који има своју сврху и значај изнад примања и прихода“, каже председник Јавнобележничке коморе.
На поједине критике да би нотари могли да буду уско грло предстојећих избора, извршни директор ЦЕСИД-а Бојан Клачар каже да су „очи тренутно сувише упрте у нотаре“.
Он не спори да ће кратак рок за предају и оверу потписа кандидата на председничким изборима представљати изазов из два разлога. „У овом обиму и у овим роковима то се први пут дешава за нотарску службу. Други разлог је што и политичке странке морају мало да одступају од уобичајеног рада, како су то већ навикле са судовима и општинама“, објашњава Клачар за Спутњик.
Уверен је да ствари неће ићи глатко, али и да не постоји лоша намера да се ту на било који начин угрози изборни процес. „Врло вероватно је да ће тај посао до краја бити урађен уз велика одрицања са обе стране, мислим на кандидате и на нотарску службу“, каже извршни директор Цесида. Ово је посао који није као и неки други који они раде. Од њега зависи читав изборни процес који је важан за заједницу у целини, оценио је Клачар за Спутњик.
