Станојевић, гостујући у емисији „Спутњик интервју“, поводом очекивања да би Доналд Трамп могао имати више слуха за интересе Срба на Балкану, истиче да су врло јасне границе које је Вашингтон поставио кад је реч о овом региону.
„Ако наклоњеност Србији значи да Америка неће инсистирати на даљем цепању Србије, онда можда ни то није лоше. Можда би неки гори сценарио могао да буде да Америка сматра да Србија још може да се подели, да би Република Српска могла дубље да потоне у Федерацију док се потпуно не растури. Ми не знамо ни какву он идеју има са Косовом и чему тамо Срби могу да се надају“, наводи Станојевић.
Каже, боји се да Трампу то није ни интересантно, него да је Балкан Америци интересантан као мали полигон на коме они могу да се тестирају нека нова оруђа: „Ако урадимо ово или оно на том лакмус простору да видимо шта ће да се догоди, да провере шта ће да буде ако се ту односи мало закувају“.
Према његовом мишљењу, Американцима није најважније где ће поставити неку војну базу, јер могу брзо да долете где год хоће, а могу да користе и локалне базе уколико припрете некој држави или то од ње затраже, при чему имају девет пута већи војни буџет од Русије а трипут од Кине.
„Њихова политика на Балкану је више да се уреде односи на начин који њима одговара. У Македонији више верују у Заева зато што је Груевски заиста са њима имао јако лош однос и према америчком амбасадору у Скопљу односио се са ниподаштавањем. То им смета, није им проблем како Груевски води државу, да ли је систем корумпиран — њих занима да ли он прати њихове интересе. И због тога им одговара да тамо дође до промене јер ће добити на власти неког ко ће, бар у почетку, бити врло спреман да сарађује“, оцењује Станојевић.
Како додаје, кад је реч о Русији, она је задовољна лидером у некој земљи са ким има отворену комуникацију и може да спроведе неку своју идеју, шта год она била, „за почетак, да не буду санкције против Русије“.
Станојевић верује да ће питање санкција Русији бити највећи тест за Трампа — хоће ли успети да их ублажи, или ће бити приморан да их због Конгреса задржи током целог свог мандата.
Коментаришући низ скандала који последњих недеља потресају Вашингтон везано за контакте Трампових сарадника с руским амбасадором у Вашингтону Сергејом Кисљаком, али и због тврдњи Трампа да га је претходна администрација прислушкивала пред изборе што је названо Вотергејтом 2 или афером Дубока држава, Станојевић каже да је све то последица несналажења нове администрације.
Он ипак сматра да се афера прислушкивања не може поредити с Вотергејтом из 1974, јер су тада откривени прислушни апарати и то је била очигледна ствар. Данас су начини прислушкивања отишли много даље, напомиње он али и примећује да Трамп није понудио никакве доказе за своје наводе.
Читава афера је, сматра Станојевић, покренута када је неколико десничарских радијских водитеља почело да прави теорије завере, а Трамп је једва дочекао да скрене мало причу са напада на државног тужиоца због његовог сусрета с руским амбасадором.
Међутим, независни новинар Марк Левин тврди да је бар шест федералних специјалних служби пратило четири или више сарадника Трамповог штаба, као и да се Министарство правде барем двапут, у јуну и октобру 2016, овај други пут само неколико недеља пред изборе, обраћало тајном суду за страни обавештајни рад да би добило налог за прислушкивање Трамповог тима. Левин наводи да су у томе учествовали ФБИ, ЦИА, НСА, служба за кривична дела Министарства финансија, Министарство правде и служба директора Националне обавештајне службе.
На питање да ли сматра да су Левинови наводи фабрикације, Станојевић каже да не морају бити фабрикације, али да за то мора да постоји неки траг, документ да је неко тражио прислушкивање.
„Има основа да се тражи прислушкивање уколико постоји сумња да Трампу помаже у предизборној кампањи нека страна земља на било који начин. Али то без одобрења не сме да се ради, а уколико је неко заиста прислушкивао а није смео, и то радио у име државе или противкандидата, онда је то нешто што личи на Вотергејт“, каже Станојевић.
Могуће је, по његовом мишљењу, и да су Трампови људи из неискуства направили грешку па то сада „треба некако испеглати“.
„То је само питање несналажења Трампове администрације на почетку мандата. Они су група која је дошла на власт, тако да је то изненађење и за њих саме. Треба им дати времена да схвате како тај систем функционише. Они се и даље осећају као да нису добродошли у Вашингтон, не осећају се још као права власт. Ненормално је и немогуће да америчке обавештајне службе раде против председника. Он је њихов шеф“, констатује наш саговорник који верује да Трамп још не разуме да обавештајне службе раде у корист система, а не у корист једног човека и да постоји нека врста вишевлашћа, где је Устав изнад свих, па и изнад председника.
Трамп је иначе још у предизборној кампањи тај систем назвао мочваром коју жели да исуши, а која сада, како изгледа, покушава да га прогута. Проблем је, оцењује Станојевић, ако крене да исушује мочвару, па исуши и здраве изворе. Није та мочвара настала зато што је неко запустио него је на месту какво је Вашингтон неопходна, сматра он.
„Тај систем не може да функционише без одређене дозе мутних радњи. Америка је склона да се меша у свашта у свету и да притом не буде принципијелна него да на једном месту важе једна правила која на другом не важе. А кад неко није принципијелан, онда му је неопходна мочвара. Биће неопходна и Доналду Трампу, колико год он мисли да није тако“, наводи Станојевић.
На питање шта се може очекивати ако се испостави да су тврдње за прислушкивање тачне, Станојевић каже да би прва ствар била да Трамп покуша да се обрачуна са људима из система безбедности, али да ће му ускоро рећи: зар ти ниси тај који контролише службе безбедности и зашто их ниси довео у ред.
