Одлуком владе Косова да сву непокретну имовину регистровану на име СФРЈ, односно Републику Србију и Аутономну Покрајину Косово, региструје на име „Републике Косово“ као власника имовине, Приштина је фактички украла од Србије двеста милијарди евра!
Толико је отприлике, према званичним подацима Републике Србије, процена укупне српске имовине на Косову и Метохији.
Душан Пророковић, из Фонда за стратешку алтернативу, каже да смо већ две деценији сведоци употребе силе коју Косово спроводи. У том контексту, каже он, треба гледати и на ову последњу вест која стиже са Косова и подсећа да је имовина, управо, била примарна за Албанце у преговорима у Бриселу.
„Неке албанске политичаре у преговорима је интересовала више имовина него нека статусна питања. То питање није заокружено, а овај њихов једнострани корак значи да они о овоме више неће да преговарају већ ће донету одлуку да примењују једнострано. То није у складу ни са нашим ни са међународним правом, али не видим ни како Београд то може да спречи“, каже Пророковић. Он је у исто време сигуран да Албанци све што раде, раде у договору са бившом америчком администрацијом.
„Сасвим је могуће да Албанци пређу у офанзиву са својим менторима из Вашингтона у примени низа једностраних потеза који ће радикализовати стање на Балкану. Ово је део планских активности Приштине — захтев за формирање војске је био први корак, ово је други, чека нас трећи, четврти и пети у наредним недељама. Међународна заједница ће, верује он, само моћи да буде неми посматрач успостављања баланса сасвим нових снага на Балкану“, каже Пророковић.
Политички аналитичар Душан Јањић подсећа да је ово само завршетак једног систематски вођеног процеса још од Унмика, када је ЕУ била задужена за питање вођења својине и када је и започета нелегална приватизација. Унмик и ЕУ, каже наш саговорник, тада су на Косову примењивали сва сукцесиона правила која су започета 1995. године у Бечу, а која су се тицала бивше СФРЈ. Јањић такође сматра да је ово крај дијалога који смо до сада познавали.
„Косово, дакле, завршава један процес. Мислим да је ЗСО само елемент мотивације за ову одлуку, јер је својевремено српска страна преко статута који је направила, поставила питање управљања имовином. Сада косовска влада успоставља нову реалност која је много тежа за Србију. Косово је очигледно убрзало на свим фронтовима процес јер оно и њени спонзори желе да пре наставка дијалога у новом формату са Београдом остане што мање отворених питања од којих су за њих два врло деликатна и важна — војска или безбедност и имовина“, каже Јањић.
У међувремену, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић одржао је састанак с политичким представницима Срба са КиМ. Он је рекао да ће предложити да Влада Србије на наредној седници поништи одлуку сепаратистичких власти у јужној покрајини и тако спречи да наступе опасне последице као што смо то учинили у случају „Трепче“ и концесије „Брезовице“.
„Одлука сепаратиста из Приштине биће стављена ван снаге као накарадни акт и мртво слово на папиру. Власти у Приштини криле су одлуку од српских представника иако је она донета још 1. марта.
„Ми смо за одлуку сазнали јуче. У овом случају правна борба није довољна. Нужно је и да се међународна заједница гласно и јасно огласи и поводом овог криминалног акта, као што је то учинила у случају такозване војске Косова“, рекао је Ђурић.
Катастарска агенција се обавезује да региструје право својине у регистар имовинских права у законом предвиђеном року.
По катастарским књигама имовина државе Србије у земљиштима простире се на 1.088.699 хектара. Од тога је у државном власништву 319.256 хектара, док је у друштвеном 157,666 хектара. У власништву СПЦ налази се 820 хектара, док је у приватном власништву Срба 163,098 хектара земљишта. Укупно 1.350 објеката је у власништву предузећа из Србије, а 2,7 милијарди евра износи вредност имовине „Електропривреде“. Само „Трепча“ вреди 108.293.880 евра, док је вредност ЈП Површински коп ’Обилић‘, вредан 557.500.000 евра. ЈП „Електрокосмет“ је процењен на 420.000.00 евра, а имовина „Телекома Србије“ на 31.500.000. Јавно предузеће „Аеродром Приштина“ вреди 67.000.000 евра, док „Железнице Србије‘ које имају 55 објекта на Косову вреде 206.000.000. НИС ’Петрол‘ на Космету са 31 објектом вредан је 30. 800.000, док је вредност Ски-центра „Брезовица“ која има и седам објеката процењена на 19.300.000 евра. ЈП „Србијашуме“ има 335.050 хектара земљишта и 55 објеката.
Залихе лигнита су пете по значају у свету, и износе 14,7 милијарди тона. Резерве олова и цинка се процењују на 42,2 милиона тона. У укупним резервама лигнита у Србији више од 76 одсто налази се на Косову, а не треба занемарити ни чињеницу да се у косовским рудницима налазе и ретки метали попут индијума, калијума и германијума.
