„Грађа коју ми поседујемо је огромна и заштићена у Геозаводу у Београду. Албанци годинама траже од нас да им вратимо документа, јер постоји правна несигурност за све грађане на Косову, али ми немамо ниједан разлог да им то вратимо јер ми положај Срба враћањем катастра нећемо побољшати“, каже за Танјуг Радомировићева, која је и организовала евакуацију катастарске документације са Косова.
Та документација је најчвршћи аргумент Србије против незаконите одлуке косовске владе да се сва непокретна имовина Србије региструје на име Приштине као власника.
Славица Радомировић упозорава да отимање српске имовине траје дуго, те да је Косово формирало свој катастар базиран на фалсификатима. Од идеје да се питање имовине на Косову дефинише у Бриселу, упоређивањем оригинала и косовских докумената, о чему је постигнут технички споразум, на крају није није било ништа.
„Предвиђено је да заједно са албанском страном и међународном заједницом упоредимо евиденцију катастра из 1999. године, који је оригиналан, са подацима реконструисаног катастра на Косову, али када су Албанци схватили да ће код тог упоређивања да испливају њихови фалсификати, тада су замрли преговори.“
Косовске власти су 2002. године донеле Закон о регистру непокретности, али, како каже Радомировићева, због инсистирања међународне заједнице, сада се траже документа која показују на основу чега су извршене, на пример, промене у праву својине.
Србија, према њеним речима, нема праву информацију које су размере фалсификовања.
„Из извештаја које ОЕБС прослеђује Уједињеним нацијама можемо да видимо да су баш велике размере фалсификовања.“
„Само у Призрену Албанац је тужио 24-оро Срба. Наводно је његов отац купио ту земљу пре 30 година и наводно су путем одржаја стекли право својине. Косовски суд је је Србима само на огласној табли оставио обавештење да се одржава суђење и поставио им привремене заступнике, три адвоката Албанца. Сама чињеница да је тужилац платио те заступнике, говори колико је то све пристрасно“, каже Славица Радомировић.
Она је лично организовала и учествовала у преношењу тона и тона докумената, који су на рукама изношени из архива катастра на Косову у јуну 1999, док су у том моменту НАТО трупе улазиле у јужну покрајину.
Како је рекла, захваљујући помоћи колега из Врања и Куршумлије и бројних добровољаца, тоне папира су стизале у Београд, а једино из седам општина није изнета сва документација, али, како истиче, постоје копије.
Вредност имовине коју Косовске власти покушавају да присвоје је према неким проценама десет милијарди евра, земљиште, објекти, пословне зграде, државна предузећа, спортски објекти.
Извор: Танјуг
