Русија и Кина на невидљивом фронту

Ситуација у Авганистану све је гора: покрет Талибан и терористи ДАЕШ-а су све активнији, расте шверц опојних дрога преко територије Централне Азије. Најгоре је у северним провинцијама које се граниче са ЗНД-ом и на истоку — на граници са Кином. Талибани контролишу територију већу него икад пре, претежно рурална подручја, док се ДАЕШ учврстио у источној провинцији Нангархар на граници са Пакистаном. Због је све већи ризик од тога да терористи из Авганистана пређу у Таџикистан, Узбекистан и Кину.

Почетком марта амерички медији су објавили да је кинеска војска ушла у Авганистан и да учествује у копненој операцији. Наводно, у такозваном Ваханском коридору воде се борбе са ујгурским милитантима који су се заклели ДАЕШ-у. Операције се изводе у сарадњи са авганистанском војском.

„Кина је, несумњиво, заинтересована за развој ситуације у Авганистану, пошто се по тзв. Ваханском коридору граничи са авганистанским Бадахшаном. Штавише, постоје ризици да се гранични прелази користе за пребацивање појачања екстремистима, оружја и другог, из нестабилног Авганистана у Синкјанг — Ујгурски аутономни регион. Зато је Кина заинтересована за стабилизацију у Авганистану“, рекао је за Спутњик шеф Евроазијског аналитичког центра Никита Мендкович.

Због нестабилне ситуације у Авганистану Русија и Кина унапређују сарадњу у овом правцу, пре свега кроз ШОС (Шангајску организацију за безбедност) и кроз преговоре са Пакистаном, како би се зауставила подршка екстремистима. У оквиру ШОС-а постоји антитерористички центар са седиштем у Ташкенту, у којем две земље активно учествују.

Пошто покушаји САД да војним путем реше авганистанско питање нису били успешни, Русија је принуђена да осигура своју безбедност политичким методама. Ради деескалације у региону и безбедности руских грађана у овој централноазијској републици, Москва је позвала и талибане да се придруже националном помирењу.

„Што се тиче ограничених контаката са покретом Талибан, они имају за циљ да се осигура безбедност руских грађана у Авганистану и да се подстакну да се придруже процесу националног помирења при руководећој улози Кабула на темељима три главна принципа: признање устава Авганистана, раскид веза са ДАЕШ-ом, Ал Каидом и другим терористичким организацијама“, наводи се у саопштењу руског Министарство иностраних послова.

У руском спољнополитичком ресору су нагласили да „ове акције тешко да ’легитимизију` талибане: групу је Кабул већ признао равноправним партнером у дијалогу за време серије састанака званичних лица са представницима покрета 2015. године у Катару, Кини, Уједињеним Арапским Емиратима, Норвешкој и Пакистану“. Чак је прошлог маја министар одбране САД Ештон Картер позвао Талибане на преговоре. Међутим, они су одбили позив, затраживши да пре тога амерички војници напусте Авганистан.

Обављена је серија разговора у формату Русија-Кина-Пакистан (главни финансијер и помагач исламиста у Авганистану) током којег је договорен формат дијалога са наоружаном опозицијом. Током 2017. године планира се прикључење преговорима и званичног Кабула.

„Предвиђени су и преговори у формату Кабул-Талибан уз учешће посматрача из Москве, Пекинга и, можда, Исламабада. Резултат би требало да буде: прелазак талибана у легалну политичку борбу, стварање коалиционе владе, могуће и промена Устава. Заузврат, покрет ће морати да се одрекне свих веза са терористичким организацијама, укључујући Ал Каиду, ујгурске и кавкаске терористе. Неуспех преговора може довести до даље конфронтације и правог грађанског рата“, наводе експерти Евроазијског аналитичког клуба у реферату о ситуацији у Авганистану.

У овом тренутку напори Организације су усредсређени на осигурање таџикистанско-авганистанске границе. Русија је у оквиру ОДКБ-а подигла степен готовости толико да у случају велике офанзиве из Авганистана Ваздушно-космичке снаге и Ваздушно-десантне снаге могу пружити помоћ регионалним савезницима за 23 сата, док би за распоређивање Колективних оперативних снага ОДКБ-а било потребно 4-5 дана.

ОДКБ предузима велике напоре за јачање таџикистанске границе и зато је у овом тренутку тај део границе прилично заштићен од уласка већих одреда милитаната са авганистанске стране.

Притом, Русија тежи да минимизира ризик борбених акција на територији региона и тражи начине за ликвидацију претњи још у Авганистану. Између осталог, Русија ће се борити против повећања степена конфликта у земљи чак и у случају да НАТО и САД одбију да преузму ту обавезу. Стручњаци истичу да је могуће и коришћење авијације по „сиријском сценарију“ како се не би дозволило стварање праве војске наоружане опозиције, док је увођење копнених снага у земљу искључено.

По њиховом мишљењу, и страно војно присуство на територији Авганистана представља претњу за Русију. Без обзира на завршетак војне операције НАТО-а у земљи, на њеној територији остаје мрежа америчких база које могу бити употребљене против Русије, Кине или Ирана. Осим тога, постоји ризик да у случају покушаја „обојених револуција“ у земљама ЗНД, ови објекти буду искоришћени и за вршење притиска на националне власти.

У овом тренутку будућност Авганистана је веома магловита. С обзиром да се налази на кинеском „Путу свиле“ и да лежи на великом минералном богатству, та земља има велике изгледе за напредак. Међутим, снажне унутрашње и спољне деградационе снаге не дају му да се помери са места. То ствара не само проблем за саму земљу, већ и за њене суседе, пре свих за Русију и Кину које увек морају једним оком да прате догађаје у овој централноазијској земљи.